Izvor: Blic, 15.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde su programi
Gde su programi
Ovih dana sam već dva puta gledao predstave koje ne znam ni ko ih je napisao, ni ko ih je režirao, ni ko ih je igrao. Kad sam od razvodnika tražio da kupim program, on mi je sa rukama u džepovima, rekao da je program već davno rasprodat i da neće biti ponovo štampan.
Sutradan sam gledao predstavu za koju sam čuo da dolazi iz Slovenije. Inače ne bih znao da je iz Slovenije, jer se radilo o plesnoj neverbalnoj predstavi. Pitao sam nekoga ko bi mogao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bude odgovoran što nema programa. Odgovor je bio da gosti nisu doneli programe.
Staro je pravilo da kad pozorište ostane bez programa zbog velikog interesovanja publike da je onda minimum pažnje prema publici i prema umetnicima koji predstavu prikazuju da se napravi bar fotokopirani izvod iz programa sa osnovnim podacima o izvođačima.
U anglosakonskim pozorištima, na Brodveju i na Vest Endu, u cenu ulaznice producent ukalkuliše cenu programa, tako da svaki gledalac dobije ne samo iscrpan, već i dobro dizajniran program.
U nekim zemljama postoje dve vrste programa. Jedan raskošan koji se prodaje, i jedan običan koji se deli. Ali koliko se sećam nikada mi se nije u inostranstvu desilo da nemam u ruci program. Možda u Bagdadu, Damasku i Teheranu. Ali sam i tu ako je u toku bio neki festival dobijao katalog sa dovoljno podataka o svim predstavama na programu.
Ja sam se, naravno, na početku ovog napisa napravio da ne znam gde sam bio i šta sam gledao. Ja sam to znao što se tiče glumaca. Nagađao sam ko su scenograf i kostimograf. Ali moje susedi u redu nisu znali. Nego su tokom predstava nagađali koje glumce gledaju. I smetali mi da pratim predstavu.
