Izvor: Blic, 18.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde su lektori?
Gde su lektori?
U poslednje vreme do ruku mi sve češće dolaze knjige sa stotinama štamparskih i pravopisnih grešaka. Čitanje nekog ko polaže na čistotu jezika, pravopis i elementarnu urednost postaje prava muka. Takvo čitanje je pravi slalom između jezičkih prepreka, što dekoncentriše čitaoca, a onog manje vičnog pravopisnoj kulturi uči još jednoj anarhiji koja liči na naš ulični zakon asfalta. Pucaj, pa ko preživi! I tako nećeš biti uhvaćen.
Ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << znam kako je to zakonom regulisano, ali ako nije, morao bi svaki izdavač da odgovara da će knjiga biti lišena varvarstva nepismenosti koji je zahvatio našu sredinu. U protivnom morao bi da plaća penale, a u drastičnim slučajevima i da povuče knjigu iz prodaje.
Isti je slučaj sa izgovorom spikera, čak i ozbiljnih televizijskih stanica i radija. Za mlade spikere posebno je nepoznata akcentuacija crkvenih i religioznih pojmova. Mlade spikerke gotovo redovno reč patrijarh, koja se sve češće čuje zbog velike aktivnosti glave naše crkve, izgovaraju sa akcentom na prvom umesto na drugom slogu. I mnoge druge crkvene pojmove mladi spikeri pogrešno izgovaraju.
Posebni problem je citiranje stranih reči latinicom u tekstu štampanom ćirilicom. I u našim najuglednijim novinama gotovo nijedna malo složenija strana reč, napisana u originalnoj transkripciji, nije ispisana pravilno. Naš svet prosto nije sposoban da napiše tačno tekst u originalnoj transkripciji. Kao da nam je Vuk postao genetski kod. Što je, naravno, nemogućno.
Kad vidim te greške, dođe mi da nešto opsujem po Vuku iz njegovog rečnika iz 1818. godine, koji nije bio cenzurisan. Neki prenumeranti su se u to vreme bunili, ali se nije moglo nazad. Već sledeće izdanje je bilo cenzurisano. I to je postala u naša leksikografska tradicija. Bez ružnih reči! One su samo dozvoljene u usmenoj upotrebi i u lepoj književnosti.
