Izvor: B92, 14.Nov.2016, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde se tačno krila greška?
Čini se da danas nekim Nemcima dobro ide, a nekima baš i ne ide. Jedna od onih kojima ne ide dobro jeste i gospođa Švermut, kradljivica zvona.
Piše: Srđan Tešin
Izvor: politika.rs, Kulturni dodatak
U Nemačkoj ima između dve i tri hiljade pisaca čiji maternji jezik nije nemački, iako na njemu pišu. Taj broj je sigurno i veći ako se u obzir uzme ukupno nemačko govorno područje. Od 1985. godine se dodeljuje nagrada „Robert Boš” >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << autorima koji pišu na nemačkom, iako im on nije maternji, a među dobitnicima nagrade su poznata imena nemačke literarne scene: Žuža Bank, Aras Oren, Ilija Trojanov, Feridun Zaimoglu i Marjana Gaponenko. Od pisaca s prostora Jugoslavije koji stvaraju na nemačkom, najistaknutiji su Saša Stanišić i Marica Bodrožić (Nemačka), Barbi Marković (Austrija) i Melinda Nađ Abonji (Švajcarska). Ovi autori su dobitnici nekih od najuglednijih nemačkih nagrada za književnost, a knjige su im prevođene na brojne jezike.
Radnja drugog romana Saše Stanišića (Višegrad, 1978) Pred svetkovinu (prevod Jelena Kostić Tomović, Samizdat B92), koji je 2014. godine dobio nagradu za najbolju knjigu Sajma knjiga u Lajpcigu, odigrava se u selu Firstenfeldeu u Istočnoj Nemačkoj. Autor je, obilazeći zavičajne muzeje i klubove, izvore za roman pronalazio u crkvenim knjigama i analima mesta poput Firstenberga, Firstenvaldea, Firstenverdera, Firstenfeldea i Prencalua. Iako je radnja u potpunosti plod piščeve mašte, veštim kombinovanjem stvarnih događaja s izmišljenim, ali mogućim, Stanišić je pripovedanje učinio uverljivim gotovo do te mere da čitalac ima osećaj da čita hroniku jednog sela, koje je nekada bilo grad i čija je istorija puna zanimljivih priča, poput one o mitskom nastanku Firstenfeldea, kada je neki div s Dinarskih planina u Dalmaciji odlomio jedan vrh i zavitlao ga tako snažno da je pao u jezero i zauvek ga podelio na dva dela.
U ovom romanu od 308 strana u srpskom prevodu, vreme radnje je sabijeno u samo jednu noć uoči tradicionalne proslave praznika Svete Ane. Ta seoska svetkovina je nazvana po nekoj Ani i poznata je kao Anenfest, Anina svetkovina. Niko, zapravo, i ne zna šta se tačno slavi, osim ako se ne slavi to što selo uopšte i postoji sa svojim znamenitim jezerima, s ljudima, životinjama i životinjama u ljudskom obličju, s mrtvima i sa zvonima. To su ujedno i tematske čvorišne tačke oko kojih Stanišić plete svoje fantastične priče.
Noć pred svetkovinu je neobično vreme. Ranije su je nazivali Dobom junaka, a galerija junaka ovog romana je upečatljiva: Johan Švermut, 16 godina, nevin (ali radi na tome da to promeni), uči za prodavca, voli kompjuterske fantazijske igre uloga, zvona i hip-hop. Zvonar Johan nikome ne odaje tajnu da ne želi da bude zvonar. Zvona su od ključne važnosti za postojanje i funkcionisanje sela, bila su zvučni svetionik svima koji su lutali tamom, a zvonari su određivali početak i kraj važnih događaja, upozoravali na opasnost; danas su samo akustično podsećanje na to da crkva i dalje stoji na svom mestu, što Johan vrlo dobro zna i nije srećan zbog toga.
Neki od junaka su živeli u četiri politička sistema; neki su potomci legendarnih osnivača mesta, poput Popa fon Blankenburga, mogula poljoprivredne mehanizacije, koji s ćerkom Magdalenom, koja pesništvo više ceni nego poljoprivredu, živi u baroknoj građevini kraj Dubokog jezera. A šta reći o svim onim lezilebovićima koji, umesto u nekoj od sedam negdašnjih gostionica, sada sede i piju u garaži kod Ulija i ne haju mnogo za Svetkovinu? Najbolji poznavalac Firstenfeldea je gospođa Ana Kranc, slikarka, poreklom iz Vojvodine, koju muči telesna žudnja za starim pričama i koja bi htela da naslika zlo u ljudima, ali ne zna kako to da izvede. Njene slike prikazuju sećanja, detinjstva, lica živih i umrlih, rad i svakodnevicu, te su stoga pravo putovanje u prošlost Firstenfeldea.
Stanišić spaja granične svetove: lisice, svinje i kokoške s ljudima, aveti, spiritualna bića i mrtve s živima; istorijske hronike sa suvoparnim, ali jednako sudbonosnim izveštajima Štazija; legende i bajke s pričom o turobnoj svakodnevici u istočnonemačkoj provinciji. Pred svetkovinu je duhovit roman upečatljivog jezika, o krivici (zbog spaljivanja žena, zbog mučenja životinja, zbog zločina kojima se ne zna uzrok, zbog ratnih zločina, zbog političkih zločina) i o onima koji sebi tu krivicu nisu smeli da priušte bilo da su živeli u Istočnoj Nemačkoj, bilo u Jugoslaviji.
