Izvor: Blic, 15.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Galerija ULUS : Ljubica Radović
Galerija ULUS : Ljubica Radović Umetnička ličnost savremenih slikara trebalo bi da se procenjuje kao što se vrednuju slikari svih vremena, prihvatajući sve činjenice koje nam pružaju o svojim idealima i svojim strastima. Ljubica Radović je načinila određeni proračun perspektive, a potom je svoju perspektivu pokrila predmetima. Ali, nije reč o hladno sračunatoj geometriji, već izrazu ljubavi za mitske vrednosti, za magični karakter stvari koje izgledaju kao da su fiksirane za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << večnost. Ljubica ne otkriva nikad ništa što je izvan nje same. Mirno i bez upečatljivih 'revolucija' u delu, njena umetnost je estetska, ali njena akcija jeste moralni čin: u insistiranju na čulnosti, dakle povratku čoveku. Ljubica Radović slika kao što diše (Žorž Sand je govorila da piše kao što diše.) Ona ulazi u svoj atelje, obilazi ga, gleda odozdo na gore, s desna na levo i zahvata prostor. Zatim izlazi iz prostora ateljea, spušta se do crkve Aleksandra Nevskog, silazi na obalu Dunava, putuje do Vlasine… Sliku gradi svojim očima, svojim osećanjem, svojom imaginacijom.
Analizirajući pojedinosti u njenom delu: ogledalo je prafenomen slike_arhiva; grčka vaza - arhetip čuvanja; akt devojčice - dete u sebi; knjige su svedočanstvo čovekovog osvešćenja; ćilim - tradicionalni ornament; mrtva priroda - tihi život; sfinga, figurativno, enigma umetnika u čije se misli, osećanja i namere lako ne prodire…, a pejzaž - večnost. Reći za njeno slikarstvo da je poetično znači da ono poseduje slobodu imaginacije i nešto više: intimnu delikatnost, nijansu osećanja koje se smatra poetičnim. Svaki korak u tom pravcu, pomak je vredan i uvažavanja.
Milena Marjanović
