Izvor: Press, 04.Nov.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Galerija Tapijevih tajni
Povodom desetogodišnjice smrti Dragana Maleševića Tapija, porodica pokojnog slikara otvoriće danas u Čumićevom sokačetu u Beogradu prodajnu galeriju njegovih slika pod nazivom „D. M. Tapi".
U ovom malom galerijskom prostoru, ukrašenom brojnim poznatim Tapijevim reprodukcijama, ljubitelji umetnosti moći će da poruče i kupe reprodukcije koje pripadaju samom vrhu hiperrealizma.
Internet slikarstvo
- Veliki umetnik kakav je bio moj otac zaslužuje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << za početak, bar toliko. Godinama posle njegove smrti nisam se bavila ovom vrednom umetničkom baštinom, ali 29. oktobra je bilo tačno 10 godina kako nije među nama, pa nam je simbolično poklapanje dalo povod da pokrenemo prodajnu galeriju - ističe u razgovoru za Press Tapijeva ćerka Jovana, i dodaje da je sa majkom prvobitno planirala da otvori art-kafe, u čijem bi memorijalnom delu bile Tapijeve nedovršene slike, četkice i palete.
- Nismo, ipak, našle odgovarajući prostor, pa ćemo krenuti s ovom galerijom, koja bi trebalo da spreči i višegodišnju zloupotrebu umetničke zaostavštine mog oca. Posle tatine smrti, pojedinci su krenuli da falsifikuju slike, „skidaju" ih sa interneta i štampaju na ploterima. Bile su dostupne svima po ceni od 50 do 300 evra, u „formatu po želji". A onda su nam dolazili ljudi na besplatnu procenu i strašno bi se razočarali kada bi se ispostavilo da je reč o falsifikatima. Tržišna inspekcija je na kraju krenula da pleni sve „lažnjake", a mi smo počeli da suzbijamo to sudskim sporovima.
Tapijeve izložbe osamdesetih i devedesetih godina izazivale su ogromnu pažnju domaće javnosti, a samostalno je izlagao i u SAD, Francuskoj, Nemačkoj, Japanu i drugim krajevima planete. Slike „srpskog Jan van Ajka", u svetu poznatog po specijalnoj tehnici podslikavanja, našle su se i u privatnim kolekcijama bivšeg predsednika i državnog sekretara SAD, Džordža Buša i Henrija Kisindžera.
Začarani krug
Iznenadna umetnikova smrt, posle policijskog saslušanja 2002. godine, preko noći je promenila odnos dojučerašnjih prijatelja prema porodici Malešević, mistifikovala Tapijevo ime i u prvi plan stavila njegovu pripadnost masonskom društvu.
- Tada se bukvalno sve „raščistilo" pred nama, jer je nekada po 40 ljudi dnevno dolazilo u očev atelje, a onda se odjednom pola njih više nije ni javljalo. To je mnogo uticalo i na moje životno sazrevanje, jer sam do tada bila jedinica u pomalo začaranom svetu, prepunom ljubavi i pozitivne energije - priznaje Jovana, navodeći da je nikada nisu doticali napadi na njenog oca.
- Oduvek je bilo najlakše pričati o pokojnicima, jer oni ne mogu da se brane i kažu nešto u svoju odbranu. Takvu sudbinu je doživeo i moj otac, no to me nije doticalo, jer su ga voleli i poštovali oni koji su ga zaista poznavali. S druge strane, oni koji ga očigledno nisu cenili samo su iskoristili pogodan trenutak da ga nepravedno ocrne - dodaje ona.
