Izvor: B92, 12.Maj.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GREATEST HITS: Eels
Blesave, mračne i već antologizovane devedesete
Nije da se hvalim, ali pisao sam među prvima u Srbiji o Eels. Njihov frontmen E, koji je sahranio skoro celu porodicu pre objavljivanja svog debija za audio ispostavu Spielbergovog Dreamworksa (pre nego što je celu stvar otkupio David Geffen), bio je zanimljiv materijal za pisanje, a i bilo je prilično lako uglaviti Eels između Becka i Beastie Boysa, kao neku vrstu duhovitog vica koga razumeju samo oni koji su bili na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bdenju sa Joyceom (skoro). Već sa drugim albumom moj pop-elan je popustio pred hermetičnošću materijala da bi sasvim kolabirao pod mediokritetstkim skladbanjem na Daisies Of The Galaxy. Nakon toga E je pustio bradu i istripovao da je Charles Manson, John Lennon i Unabomber sve u jednom. A muzika je, rekao bih, izgubila nešto od šarma.
Meet The Eels se sastoji iz CD-a sa 24 odabrana snimka koja treba da čujete da biste mogli da kažete da ste se „sreli" sa Eelsima i DVD-a sa 12, zapravo 11 spotova i jednim snimkom nastupa u Town Hall-u.
Dakle, ono „greatest" otpada u startu, dok ono „meet" sugeriše da 24 pesmice daju pravi portret, ako ne i najbolju sliku benda. Što opet ne opravdava prekrcanih 79 minuta muzike i pesmu iz filma Shrek (I Need Some Sleep). Prvo poznanstvo trebalo bi da startuje malo nežnije.
Eels ne možete zavoleti ako vam ne prija E-jev glas, jer on čini 2/3 njihovih pesama. On zvuči drugarski, nema nikakav raspon, ali retko i želi da se raspinje. U najboljem slučaju deluje kao glasan šapat. Muzika, koja je neka vrsta odsviranog sempla (kao kod Becka nekada), ublažava prijem istoga i svojim infantilnim melodijicama i/ili aranžmanima čini da oporo deluje bajkoliko. A ponekad vam đođe i da pesme uzmete u naručje... što je velika greška, jer tek kada ih približite sebi shvatićete da su preslatki mogvaji zapravo jezivi gremlini.
Da je imao više strpljenja E je mogao da zajedno sa Beckom bude frontmen jedne potpuno nove, naglašeno artizovane, post(...)modernističke forme popa. Međutim, Beck je lukavo shvatio da MTV (iako ga tera da puši krek) nije njegov neprijatelj, baš kao ni milioni ljudi širom sveta zainteresovanih da skaču i duvaju uz iščašene melodije i hip hop ritmove. Nasuprot njemu, E je pop (1. album) zamračio u trip-pop (2. album), pa u downdowntempo-pop (3. album), pa je sve to batalio da bi se povampirio kao sumanuti roker (4. album) nesvestan da je ostalo još malo njih zainteresovanih za njegovu sudbinu (5. album). Sa Blinking Lights And Other Revelations (6. album, na novoj etiketi) napravljen je masivan (dupli album!) zaokret ka počecima, ali mladi „nestalnog raspoloženja" iz tih dana odrasli su u ljude nevoljne da priznaju da još uvek vole stvari iz mladosti, jer im drugi to prebacuju kao dokaz da nikada neće, niti žele da odrastu.
Uz E-ija je stala neka nova generacija dementnih Harry Pottera. I Šrek.
Selektah:
CD: ***1/2
