Izvor: B92, 22.Maj.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GREATEST HITS : Dusty Springfield
Svačije srce se može umotati u ovu zlatnu kolekciju
Dusty Springfield važi za jednu od najvećih interpretatorki našeg doba. Ona je izvođačica koja je, među prvima, pomirila britanski šlager-pop šezdesetih sa daleko seksipilnijim zvukom američkog Motowna. Ona je lokalni uspeh hitova sa San Rema pretvarala u internacionalne evergrinove. Dusty Springfield je Maria Calas pop muzike.
Dusty Springfield sam otkrio posredstvom meni daleko bliskijih Pet Shop >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Boys, i to ne preko njihovog zajedničkog dueta u What Have I Done To Deserve This , već preko njihove produkcije njenog poslednjeg pravog comebacka- sa singlom In Private, koja je odbačena sa saundtraka za PSHB film Scandal u korist daleko retro-spektivnije Nothing Has Been Proved. In Private je za mene bila idealna Pet Shop Boys pesma, ali ovaj put otpevana ženskom stranom dečačkog srca. In Private je neka vrsta valcer-diska, pesma uz koju se dočekuje apokalipsa uz šampanjac, odrastanje u uniformi, seks pod prismotrom Side... sve ono, dakle, što jednog tinejdžera dočekuje ruku pod ruku sa čika-Slobodanom Miloševićem na pragu devedesetih. Beleška (za moje biografe) kaže da sam pesmu prvi put čuo i zavoleo tokom moje prve posete Parizu, u kući mog pokojnog strica- jednog od najdivnijih ljudi koje sam u životu upoznao. Zato je veza sa Dusty za mene neraskidiva, iako je In Private, u međuvremenu, pomalo nagrizla produkcijska rđa, kao i gađenje prema najlepšim uspomenama koje neminovno dolazi sa sazrevanjem i prvim obrisima pravog lica života.
51 pesma na dva „zlatna" diska ove kompilacije podmazuju svaku jebenu emociju koju ćete u životu želeti da pokažete ili sakrijete. Neke to rade fantastičnije i elegantnije nego neke druge, ali- da li je vaš život satkan samo od trenutaka koje ćete pamtiti zauvek?
Ovog jutra moj favorit je The Windmills Of Your Mind, jer me kašalj probudio u 10 do 6 i dok sam pio čaj u nadi da ću instantno zalečiti zujuće bronhije napolju je sve bilo toliko tiho i mirno, kao da će svakog trena u sobu banuti zombi izdanje mog komšije (kao podnošljivija varijanta „Smrti sa kosom"). Pet sati kasnije, dok pijem kafu, Windmills podseća koliko je potcenjeno uživanje u neusamljenosti.
SELEKTAH:
Čisto zlato
