Izvor: Blic, 11.Avg.2016, 19:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Frida PRVA SELFI KRALJICA
U australijskoj Umetničkoj galeriji Novog Južnog Velsa u Sidneju otvorena "blokbaster" izložba posvećena zajedničkom životu i radovima meksičkih umetnika Fride Kalo i Dijega Rivere.
Najveću pažnju privlače autoportreti i fotografije umetnice na kojima možemo prepoznati prvu zvezdu "selfija" u istoriji.
Frida Kalo (1907-1954) bila je umetnica čiji je život obeležen teškim bolestima i nesrećama koje je predstavljala na svojim platnima inspirisanim domorodačkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << meksičkom kulturom i tradicijom.
Rođena je 1907. u istoj kući u Meksiko sitiju u kojoj će preminuti 47 godina kasnije. Zbog dečje paralize koju je prebolela u sedmoj godini, imala je zakržljalu levu nogu, a sa 18 je doživela tešku saobraćajnu nesreću u kojoj su joj stradale kičma i karlica. Imala je oko 30 operacija.
Bila je samouka. Počela je da slika dok se oporavljala u bolnici kako bi joj brže prolazilo vreme dok je nepomična ležala u koritu od gipsa. Godine 1928. počela je da se viđa sa tada vodećim meksičkim umetnikom, 20 godina starijim Dijegom Riverom. Imali su burnu vezu, uz nekoliko prekida i polujavnih afera (ona je bila sa Lavom Trockim i brojim ženama), ali su bili zajedno do kraja njenog života. Frida ga je nazivala svojom srodnom dušom i "udesom".
Dijego je rekao da je Frida "jedini umetnik u istoriji umetnosti koji je rasporio svoje grudi i srce i otkrio biološku istinu svojih osećanja". Na slikama je prikazivala svoj bol, suze, snove, ljubavi, pobačaje, tajne i slomljeno telo.
Od oko 200 slika koje je za života uradila, trećina su autoportreti, svi u tri-četvrt pozi, sa ozbiljnim izrazom lica i prodornim pogledom. Svi elementi današnjih savršenih selfija su tu: "nameštena" poza, favorizovanje "dobre strane", pažljivo negovan izgled koji vremenom postaje brend.
- Ona je bila istinski "selebriti" za života, fotografisali su je češće od filmskih zvezda - kaže kustos Nikolas Čejmbers.
Sličnu pozu zauzimala je i na fotografijama. Na prvim crno-belim slikama Frida nas gleda podignute brade, prkosna i snažna. U ranim je dvadesetim i već nosi imidž koji će je definisati: duga kosa sa razdeljkom na sredini, tradicionalni meksički nakit i odeća - bluza, duga suknja i marama - i neizbežne spojene obrve.
Fridin otac Giljermo je bio fotograf.
- Odrastala je okružena objektivom. Verovatno je sebe prvi put videla na fotografijama pre nego što se ugledala u ogledalu - kaže Čejmbers.
Od malena je naučila da pozira i predstavlja sebe svetu. Poput Dalija i Vorhola razumela je moć imidža, zato je i danas popularna kod mladih koji uvežbavaju svoje poze u ogledalu i koji hrle u Sidnej da je proučavaju izbliza.
Jedna od najupečatljivijih slika na izložbi je ona gde Frida sedi ispred svog autoportreta, sa belom bluzom pravougaonog otvora, crnom suknjom i ubistvenim smeškom. Skoro da oponaša pozu sa slike iza nje, kao da pokazuje koliko je samosvesna i važna.
- Deluje besprekorno moderno, sa cigaretom u desnoj ruci i pogledom koji gleda kroz posmatrača, kao da je vladarka sveta, čuvarka divnih tajni i najležernija osoba na žurci u isto vreme - opisuje Čejmbers.
Ona je jedna od umetnica sa kojom se ljudi identifikuju ne samo kroz slike već i kroz modu, blogove o stajlingu, film i knjige. Njen život je bio neverovatan ali na neki način i univerzalan.
- Patnja je veliki deo njene priče, a sa njom se nosila hrabro, zadivljujuće i na vrlo eksplicitan način, kroz svoju umetnost. Ona je jedinstvena, smela, harizmatična, vatrema umetnica koja je umela da pravi selfije bolje od bilo koga drugog - ističe Čejmbers.
Izložbu zatvara privatni video zapis gde se Frida i Dijego šetaju baštom, ljube i smeškaju. Nakon silnih ozbiljnih "selfija", portreta bola, osveženje je videti je nasmejanu, zaljubljenu, živu i božanstvenu, u društvu svoga ljubavnika.
Frida Kalo je preminula najverovatnije od komplikacije upale pluća, 13. jula 1954, godinu dana nakon prve samostalne izložbe u Meksiku.
Izložba slika Fride Kalo i Dijega Rivere otvorena je u Sidneju do 9. oktobra. Među eksponatima su 33 slike, 57 fotografija, tri kratka privatna filma i pisma iz zbirke Žaka i Nataše Gelman, bliskih prijatelja Fride i Dijega.
