Izvor: Blic, 31.Avg.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fotografija kao slika
Ljubinko Kožul: „Unikatna fotografija“; tekst u katalogu: Dejan Đorić; u „Singidunumu“ do 4. septembra
Ljubinko Kožul je likovni umetnik fotografije, član ULUPUDS-a, laureat niza nagrada i priznanja među kojima je najnovija za životno delo 2010. godine.
Osobenost njegovog opusa je što se bavi unikatnom crno-belom fotografijom velikog formata na način, danas bismo rekli starinski - hand made, što znači da ne pristaje na umnožavanje koje tehnika omogućava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << niti na bilo kakvu ispomoć fotošopa u finalizaciji. U tom smislu o svakoj njegovoj fotografiji možemo govoriti kao o slici. Uostalom, u prethodnom katalogu, povodom izložbe u Staroj kapetaniji, na istu temu ženskog akta, zabeleženo je: ove fotografije nastaju u fizičkom i duhovnom prostoru crteža, slike, akvarela, grafike i dagerotipije. Njegov rad u mračnoj komori je intuitivan, a fotografska slika, poput cveta ili ploda, sazreva u transu.
Dejan Đorić: „Fatalne žene na fotografijama Ljubinka Kožula su kraljice srca ili neveste duha. To su žene sive i crvene kože, biblijski odevene u svetlost, a cvetovi pored njih simbolizuju duhovno uzrastanje."
Ocena: Kožul je alhemičar. Najvrednije na aktovima jeste neodoljiva lakoća likovnosti do koje doduše nimalo lako ne dolazi. Jer, u mraku laboratorije treba „utisnuti" figuru žene na fotografski papir tako da ona zapravo bude naslikana pomoću svetlosti. Kožul slika svetlošću, a to što na papiru ostaje njen bojeni trag nalik akvarelu, rezultat je „magije" koju ne može unapred da predvidi. Fotograf se ponaša kao slikar koji umesto pripremljenom paletom barata halogenidima srebra koji stvaraju oblike i boje na emulziji fotopapira potopljenog u razvijač. U tom smislu njegovi su aktovi nadrealistički, plod podsvesti, diktat mašte u „postprodukciji". Slike.
