Izvor: RTS, 26.Jun.2017, 20:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Formula za posećenost programa kulture
Koncert Beogradske filharmonije na otvorenom, na mestu na kojem bi do 2020. godine trebalo da nikne koncertna dvorana, ponovo je pokrenuo pitanje: Da li umetnosti nedostaje samo da bude dostupna da bi bila posećena? I da li joj to donosi više štete nego koristi?
Gotovo 30.000 ljudi koncert ozbiljne muzike na otvorenom shvatilo je ozbiljno.
Za novog šefa-dirigenta Beogradske filharmonije najjači >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << utisak je upravo publika. Pokazali su, kaže, da im je stalo do muzike.
"Reagovali su, ne samo na moćne delove nego i na svaki najmanji detalj, tako da smo zaista imali atmosferu koncerta, što je veoma važno. Možete da imate aplauze i atmosferu rok koncerta, ali to, zapravo, ne bi trebalo da bude kao rok koncert iz poštovanja prema velikim kompozitorima čija dela izvodimo, a publika je vodila računa o tome", kaže Gabrijel Felc, šef-dirigent Beogradske filharmonije.
Ne samo beogradska već i publika iz Niša, Vranja, Leskovca opet je pokazala da je umetnost posećena kada je dostupna. Kao i 2015. godine, kada se ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta čekalo u redu za pozorišnu predstavu, zbog povoljnije karte. Ali i izložbu posvećenu Mihajlu Pupinu prošle u Istorijskom muzeju Srbije posetilo je više od 150.000 ljudi.
"Svako ko je kulturni borac, ko je kulturni delatnik treba da razmišlja o tome da li je to što čini dostupno. Sve što je zatvoreno nije dovoljno dobro, nije dovoljno lekovito", naglašava Aleksandra Ninković Tašić, autorka izložbe "Pupin od fizičke do duhovne realnosti".
Da li je umetnost dovoljno dobra ako je masovna?
"Ako se homogenizacija kulture vrši tako da će se simplifikovati, pojednostavljivati sadržaj, onda naravno da to ima svoje negativne strane, ali u slučajevima o kojima smo govorili nije došlo do promene u umetničkom sadržaju. Naprotiv, publici se nudi ono što je vrhunskog sadržaja", objašnjava kulturolog Milena Dragićević Šešić.
Dodaje da je publika pokazala da želi izložbe, predstave i koncerte ako im se da šansa.
"Ali nam se ne pruža dovoljno šanse, jer na kraju, iako to izgleda da je besplatno, podrazumeva i veliki napor i velika izdvajanja javnih sredstava. Očito je da veliki grad, glavni grad poput Beograda, mora da ima takve veoma specifične manifestacije, ne za turiste, već za svoje građane", ističe Dragićević Šešićeva.
I ne samo Beograd. To svake godine pokazuje i Simfonijski orkestar RTS-a. Sa publikom u Gračanici sutra će na otvorenom dočekati Vidovdan.
