Izvor: Blic, 22.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Flaša po glavi učesnika
Flaša po glavi učesnika
Vickaste Wiesbadenske vlasti (u kritičnim trenucima), kad svet pomisli da se ovde niko ni sa kim ne slaže, smisle neki geg, gde okupe toliko istomišljenika, da svaka sumnja o nesporazumima - pada u vodu. Zato se valjda takvi dogadjaji i organizuju blizu neke reke, da istina što pre izadje na videlo. Ovih dana, organizovali su Festival piva, pokraj najveće-nam-reke. Okupili su (verovali ili ne), ciglo trideset osam pivdžija, iliti vlasnika pivara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Stuštilo se krdo ljudi, da pije i bije, dok ne iznemogne. Doveli organizatori muzičare, da zabavljaju i njih i okolne stanare, a publika se takmiči ko će pre da obori pevača na sceni. I to, pivskom flašom! Ukoliko ovaj vešto eskivira i to nikom ne podje za flašom i rukom, onda poput stampeda, krenu da ga vijaju po Wiesbadenskim ulicama i tu ga premlate kulturno - golim rukama. Jer, kao fini i poslušni gradjani, strogo poštuju naredjenje organizatora da se ambalaža, tojest pivske flaše, ne razvlače po gradu. Gole ruke i mračne misli, možeš da nosiš kud hoćeš. Kad dotičnog istalambasaju, sutradan, dok ovaj leči rane i leži kod kuće, oni ponovo na festivalu, sa istim ciljem - da flaše iskoriste do kraja. I dok se flaše prazne, njihove tintare se pune suludim idejama, pa tako počinju tuču izmedju sebe. Poneko završi u obližnjem kanalu, ponekom učine uslugu i samo mu zveknu šamarčinu, ili mu zavrnu šiju. Tek, radosti napretek. Onaj ko ove Wiesbadenske likove gleda sa strane, teško bi primetio bilo kakvo nejedinstvo stilskih radnji ili razmišljanja. A vezuje ih jaka i neraskidiva nit - pražnjenje flaša i sopstvene (loše) energije. Pa kud puklo, da puklo. Makar i po nečijoj glavi.
