Izvor: Blic, 05.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fina granica
sve više govori kao o novom seks simbolu 21. veka
Fina granica izme đu lepote i snage
U društvu u kome dominiraju muškarci, a od žena se očekuje da spremaju hranu, čuvaju decu i budu pokorni, seksualni objekti, honkonški akcioni film, ironično, ženske karaktere opisuje kao neustrašive, ohole i ekscentrične. Zato Ang Li nije ni sekund morao da razmišlja koga da uzme za ulogu hrabre ratnice Ju Šu Lien, u svom novom filmu 'Pritajeni tigar, skriveni zmaj'. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Izbor je pao na Mišel Jeo (38), bez premca najcenjeniju glumicu-kaskaderku u filmskoj industriji Hong Konga. Svojevremeno izabrana za mis rodne Malezije, filmsku karijeru započela je kao partnerka Džekija Čena u jednoj reklami. Pošto je pokazala zavidne fizičke sposobnosti, brzo je našla mesto u svetu akcionog filma. U međuvremenu je postala izuzetno poštovana u ovom 'muškom' žanru, da je i jedan Džet Li kazao da je ona jedina žena kojoj treba dozvoliti da snima borilačke scene. Posle Čena i Lija, Mišel je za partnera dobila i Pirsa Brosnana, u Bondovom filmu 'Sutra ne umire nikad'. Iako je trenutno zapljuskuju ponudama iz Holivuda, ona je odbila ulogu u 'Matriksu 2', izjavivši da je njen prioritet uvek bila azijska filmska industrija i da ne zaboravlja gde su joj koreni. Često su vam pripisivane zasluge za redefinisanje imidža Bond devojke i, što je važnije, seks simbola za 21. vek. Šta mislite o ravnoteži između ženstvenosti i 'prašenja turova'?
- U većini svojih filmova igram ponekad suviše krute i neumoljive osobe, ali niko me još nije poredio sa Staloneom ili Švarcenegerom (smeh). Danas mnoge žene uče borilačke veštine, pa ih to ne čini muškaračama. Žene koje ja igram su izvan toga, one samo dolaze u situacije kada moraju da pokažu šta znaju. One se ne razbacuju mišićima kao Linda Hamilton u ‘Terminatoru’. Ja pokušavam da održim tu finu granicu između lepote i snage. U tome je naša prednost. Tvoja ženstvenost je tvoj prirodni dar. Zašto ga odbacivati?
U 'Tigru' je prisutna iznenađujuća količina emocija, bar kada je reč o jednom borilačkom filmu?
- Tačno je da većina honkonških akcionih filmova nikada ne ‘kopa’ po osećanjima, pošto su likovi uvek prezauzeti borbom. Za mene je lik Ju Šu Lien bio posebno izazovan zbog emotivne složenosti. Zbog istorijske distance, jedini način da ‘budem’ ona bio je da zaista razumem tu vrstu ljubavi koju je ona osećala prema Li Mu Baiu. U to vreme muškarci i žene su bili mnogo uzdržaniji; deo njihove etike podrazumevao je snažan osećaj poštovanja i lojalnosti prema nekome ko je mrtav deset godina; u ovom slučaju prema njenom vereniku. Zbog takve tradicije ona nije smela da izrazi ljubav prema drugome i morala je da do kraja života živi kao udovica. Ja sam pokušala da to posmatram na drugi način. Pitala sam se, ‘Zar ne bi bilo divno da sam nekoga zaista toliko volela? To ne bi bila žrtva. Bila bi večita nada da će se moj život jednom promeniti i postati veličanstven.’ Osim čisto fizičke strane, praktikovanje borilačkih veština ima i svoje filozofske aspekte. Koliko uopšte obraćate pažnju na njih?
- Veoma! Upravo ta strana me najviše privlači. U početku sve se svodi na fizički deo i svu energiju i snagu trošite na vizuelnu savršenost pokreta. Ali, kada uđete dublje u materiju, shvatite da je filozofija ta koja pokreće stvari. Ne verujem u borbu i apsolutno sam protiv nasilja; to me ne interesuje. Kada izvodim pojedine pokrete, to činim radi ličnog mira i zdravlja; radi fizičkog i mentalnog sklada sa svojim telom. U tom izvesnom stadijumu meditacije vi dodirnete svoju duhovnu stranu bića. Za mene, to je način da otkrijem i razumem ono što me okružuje, a što je izvan materijalnog i fizičkog. Ako bi Li snimao nastavak filma, da li biste prihvatili njegovu ponudu?
- Snimanje nastavka je malo verovatno, ali bih svakako volela da radim ponovo sa njim. ‘Pritajeni tigar’ nas je sve ‘iscedio’ i ja sam mu dala sve što sam imala, i kao osoba i kao glumica. Ali, da, i pored svih tih muka ponovo bih ga snimala! M.K. U Beogradu osnovano 'Srpsko književno društvo' Zagledani unapred
Osnivačka skupština 'Srpskog književnog društva' održana je 3. marta na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pristupnicu novoj staleškoj organizaciji pisaca, u statusu osnivača, potpisalo je više od sto književnika različitih generacija.
- Osnivanje Srpskog književnog društva inicirano je različitim događajima iz prošlosti, ali se mi time ne bavimo, već smo zagledani unapred. Pred nama su veliki zadaci koji zahtevaju mudrost i ozbiljnost. Hoćemo da sprovedemo nove ideje i povratimo ugled profesije. Kvalitet dela i autoritet imena jedini je kriterijum za pristup u naše Društvo - rekao je za 'Blic'Vladisav Bajac, član Upravnog odbora i jedan od osnivača Srpskog književnog drušva.
Na Skupštini je donesen akt o osnivanju, usvojen Statut i izabran Upravni odbor, predsednik Skupštine i Nadzorni odbor. U upravni odbor Srpskog književnog društva izabrani su: Milutin Petrović, Raša Livada, Slobodan Zubanović, Gordana Ćirjanić, Milovan Marčetić, Vasa Pavković, Mihajlo Pantić, Vladislav Bajac, Aleksandar Gatalica i Gojko Božović. U Upravni odbor izabrani su: Milutin Petrović, Goran Petrović, Milovan Marčetić, Vasa Pavković, Gordana Ćirjanić, Svetlana Velmar Janković, Vladislav Bajac, Milica Mičić Dimovska i Radoslav Petković. Za predsednika Skupštine književnog društva izabran je Mihajlo Pantić. Članovi Nadzornog odbora su: Milan Vlajčić, Vojislav Jovanović i Tanja Kragujević. S. M. Erotski crteži Pabla Pikasa, na izložbi u Parizu, otkrivaju umetnikov najintimniji život Autobiografija iz plave postelje
Na jednom od poslednjih crteža za života, Pikaso je ponovio predstavu 'Poreklo sveta', čuveno delo Gistava Kurbea koje u prvom planu donosi međunožje Venere. Tim amblemom, sa više od 90 godina, kada se već znalo da nikad neće 'umreti', opus Pabla Pikasa, rođenog u Malagi, odraslog u Barseloni, a proslavljenog u Parizu, okončan je kako ga je umetnik i započeo - erotskim crtežima. Odnosno u savršenom skladu između biografije i umetnosti.
Direktor Muzeja Pikaso, Žan Kler, pre nekoliko godina glavni selektor Venecijanskog bijenala, sada autor postavke 'Erotski Pikaso', u Nacionalnoj galeriji 'Ž de Pom', ovako objašnjava strasti večno mladog umetnika. ' Pikaso je umeo da zakonima prirode suprotstavi fantaziju, zakonima biološke evolucije, nepresušnu želju. Ženska tela na njegovim platnima se vrte, krive, zapanjuju i šokiraju, što umetnik i želi. Umeo je da crta kao Rafaelo, da slika kao Leonardo, razgolićuje kao Mikelanđelo, a da ostane poseban, objašnjavjući svoj kredo rečima - umetnost nije kasta.
U životu, izvan umetnosti, Pikaso je pisao povodom svoje veze sa Mari-Terez da su dostigli savršenu sliku beskraja. 'Ja živim u njoj, a ona živi u meni'. Terez je imala tada samo sedamnaest godina i bila poprilično slobodnih seksualnih htenja. Toliko je voleo da je svom galeristi i kolekcionaru Denijel Enriju Kenvajleru govorio da to mora i na slikama da napiše.
Sva izložena deluju zapravo kao najneposrednija autobiografija iz postelje, od prve Madlene, do poslednje Žaklin Rok. Vešti Žan Kler izložbu je podelio na dva dela. U prvom sledi liniju bola, od Olge Koklove do melanholične Dore Mar ili žene koja plače predstavljene na slavnoj slici 'Gernika'. Na drugoj strani je vedri um Mari - Terez i Frasoaz Žilo.
'Činjenica je da je svaka od Pikasovih žena bila priča za sebe. Svaka je imala moć da oko sebe stvara svoju klimu, širi svoj duh i temperament, što je konačno Pikasu i pomagalo da se i sam razvija. Njegova sposobnost, pak, da upravlja njihovim životima davala mu je tu neophodnu erotsku moć. Dok je još bio sa Mari-Terez krišom je viđao Koklovu, koketirajući istovremeno sa Dorom Mar koju je inače obožavao Žorž Bataj, filozof erotizma.
Ovakvim svojim odnosom prema ženama, Pikaso ih je sve na neki način poslao na psihijatrijski kauč, osim Fransoaz koja ga je preduhitrila i na vreme ostavila...
Mega-izložba 'Erotski Pikaso'koja sadrži 336 umetnikovih dela (crteža, ulja, skulptura, grafika...) otvorena je pre nekoliko dana i traje do 20. maja, a potom se seli u Montreal i Barselonu. M. Marjanović
