Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Dec.2010, 11:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Filmski umetnici o 2010. godini

BEOGRAD -

Poznati filmski reditelj Srđan Karanović izjavio je u anketi Tanjuga da ne može da navede pozitivan događaj u oblasti kulture u našoj zemlji tokom 2010. godine.

"Nisam smislio ništa originalno. Ne mogu da se setim pozitivnog događaja. Doduše, u poslednje vreme slabo gde idem, retko izlazim. Pored najbolje volje, ne umem da vam izaberem ništa. Možda sam to ja mračan, pa su mi crne misli", rekao je Karanović.

Na pitanje o negativnom utisku odgovorio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je da "umetnost i uopšte kultura sve više propadaju".

"Zatvaraju se, pored bioskopa, i knjižare, knjige se prodaju na ulicama i na nekim sajmovima. Filmska kultura je odavno zamrla, niko ne vaspitava buduće gledaoce kako se gleda film. Vlada potpuna erozija za koju ne znam kuda vodi i dokle će to tako", ukazao je on.

Povodom kandidature njegovog filma "Besa" za nagradu Oskar za najbolji film van engleskog govornog područja, izjavio je da je "to iluzorno i samo veliki naivci veruju da tu može nešto da bude".

Što se tiče najvećeg bioskopskog hita 2010. godine - trodimenzionalnog "Avatara", Karanović je rekao da ga nije gledao niti je oko toga "nešto specijalno uzbuđen".

"To je samo još jedna tehnička inovacija i ništa drugo", zaključio je Karanović.

Emir Kusturica: Asanž je najupečatljiviji događaj

Reditelj Emir Kusturica izjavio je u anketi Tanjuga o pozitivnim i negativnim događajima u kulturi da je za njega "najupečatljiviji događaj 2010. godine pojava Džulijana Asanža" i delovanja njegovog sajta "Vikiliks".

"Pošto dolazim iz sveta drame, moj utisak je Asanž, koji je na potpuno nov način uveo dramske elemente u istoriju i javni život", rekao je Kusturica.

"To je i kulturni događaj protekle godine, jer on kroz medij, kao jednu novu informatičku revoluciju, postaje glavna tačka i glavni dramski element u tome. To je jedna krajnje kulturna pojava", obrazložio je Kusturica.

Što se tiče srpske scene, rekao je da je vrlo slabo pratio kulturna dešavanja ove godine. "Nisam dobar za procenu", kazao je proslavljeni reditelj.

Činjenicu da nova zgrada Jugoslovenske kinoteke, i pored više najava, još nije spremna za useljenje, ocenio je kao negativnu, ali je dodao da je "to ovde praksa".

"Ja nikako ne mogu da razumem zašto se u Srbiji satovi navijaju pogledom u nebo, a ne pogledom u časovnik. Zašto se, ustvari, sva obećanja koja se daju - iskrive i na putu do cilja nestanu", izjavio je Kusturica.

Radoslav Zelenović: Rekonstrukcija Arhiva Kinoteke

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović istakao je u anketi Tanjuga o pozitivnim i negativnim događajima u kulturi da je "jedna od izuzetno važnih stvari da smo konačno završili potpunu rekonstrukciju Arhiva kinoteke, prvu od osnivanja".

"Uradili smo i rekonstrukciju depoa u kojima se čuvaju nitratne trake. Veoma je bitno da je u UNESKO otišao predlog da se nitratna kolekcija, sa filmovima iz perioda 1895-1952. godine, zaštiti kao svetska kulturna baština", rekao je on.

Zelenović je ocenio da se u srpskoj kinematografiji pojavio "novi talas".

"To je nešto što je značajno, ti mladi ljudi koji su došli sa novim idejama i imaju šta da kažu. Oni kroz svoje filmove govore ono što interesuje nas, ali i ljude na međunarodnoj sceni, na festivalima", rekao je direktor Jugoslovenske kinoteke .

Zelenović je ukazao da je "negativan utisak to što se prema 'novom talasu' ponašamo kao prema onom koji je svojevremeno kršten kao crni talas, pokušavajući da ga zabranimo", kao u nedavnom slučaju ostvarenja Srđana Spasojevića pod naslovom "Srpski film".

"Moj stav je poznat - ne sme biti zabrane u filmu, prošla su ta vremena. Neverovatno je da se neko bavi zabranama filmova, a da mu vršljaju raznorazne profašističke organizacije", ocenio je on.

Na negativnoj strani je i "utisak koji je isti kao prošle godine, a to je da su najveći tranzicioni gubitnik u kulturi - srpski bioskopi".

"Razni predlozi, koje sam i ja iznosio, da se pravi mreža gradskih bioskopa od Subotice do Vranja, ostali su samo ideja, niko se nije uključio. Kao da nadležni ne shvataju da je svejedno da li ste napravili najbolji ili najgori film kada nema gde da se prikaže. Praviti filmove samo za festivale i televiziju skupo je i to nije svrha filma", zaključio je Zelenović.

Puriša Đorđević: Kultura - injekcije koje ne bole

Doajen srpske kinematografije Puriša Đorđević ukazao je u anketi Tanjuga o događajima u kulturi u 2010. godini da se "svi žale kako u ovoj državi nije baš najbolje", a ne primećuju "tolike knjige, pozorišne komade, balete koji ispunjavaju naša srca".

"Imamo festivale i imamo sjajan film. Samo 'Beli, beli svet' Milene Marković i Olega Novkovića meni je dovoljan da kažem da je srpski film u dobrom, blagoslovenom stanju", istakao je Đorđević, dodajući da ga je impresionirao i film veterana Vlade Petrića "Zid uspomena".

"Imamo nove knjige Davida Albaharija i Svetislava Basare, sjajnu knjigu Aleksandra Jerkova o pesništvu Srbije, Branka Kukića koji nas obrazuje u svom časopisu 'Gradac', a ne mogu da ne pomenem i nežnu knjigu Bekima Fehmijua koji kroz svoje priče o odrastanju govori o vremenu koje smo i mi zajedno sa njim proživeli", naveo je Đorđević.

On je skrenuo pažnju i na muzičara Radomira Mihajlovića Točka i "njegove gitare", dodajući da to namerno kaže u množini, jer se "u jednoj gitari Točka osećaju i prosto vide sto gitara koje je prate".

"Kako da nije dobra kultura u Srbiji ako se u pozorištu ponovo pojavljuju sjajne drame Ace Popovića, a ovih dana i odlična predstava Beketovog 'Kraja partije' u režiji glumca Petra Božovića", zapitao je on.

Đorđević je naglasio da treba imati u vidu i koreografa i pozorišnog umetnika Jožefa Nađa, "genija koji nas očarava preko scene zvane Regionalni kreativni atelje iz Kanjiže".

Na pitanje o negativnim utiscima odgovorio je da o tome namerno neće ništa da kaže.

"Kad pogledate novine - sve je grozno, ali izađite napolje, pogledajte te klince, te lepe devojke, predstave na Bitefu, Festival autorskog filma. Ima u Srbiji dragocenih kultura koje nam na našu sreću daju injekcije koje ne bole i koje nam osiguravaju lepši život", zaključio je Đorđević.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Glas javnosti: Srđan Karanović: Umetnost i kultura propadaju