Izvor: Politika, 23.Jul.2015, 22:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Filmski paketi sa producentskom mašnicom

Publika za sada najviše voli dečiji film „Ljubav ili smrt“ i „Potrošene“, jedan od četiri dokumentarca u ravnopravnoj trci za „Arenu“. Rasprodate karte za projekciju filma Darka Bajića „Bićemo prvaci sveta“

Pula – Prema glasovima publike u Areni, sa ocenom 4,74 ubedljivo je još uvek prvi na listi film „Ljubav ili smrt“ Daniela Kušana. Videćemo kako će se i da li će se stvari promeniti večeras posle projekcije filma „Bićemo prvaci sveta“ Darka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bajića, u produkciji beogradskog „Intermedija netvorka“ i manjinskoj koprodukciji sa Hrvatskom. Interesovanje za ovaj film je ogromno. Večeras se očekuje puna Arena!

Zanimljivo, ali kadgod se Kušan u Puli pojavi sa svojim filmovima o avanturama malenog detektiva Koka, Arena bude puna, a ocena publike najveća. Dečji filmovi u hrvatskoj kinematografiji su i dalje sasvim brižno negovana i izuzetno rado gledana kategorija. U nju spada i Kušanov veoma uspešni filmski serijal. Kada se u Puli 2011. pojavio sa filmom „Koko i duhovi“, rađenim prema popularnom romanu za decu čiji je autor rediteljev otac Ivan Kušan, sve se završilo nagradom za najbolji debitantski film, nagradom publike i „Zlatnim arenama“ za muziku i montažu. Ogroman uspeh doživeo je i drugi film iz serijala – „Zagonetni dečak“, a odličan odjek kod publike ima sada i ovaj treći film „Ljubav ili smrt“ u koji Daniel Kušan osim detektivskih zapleta uvodi i teme prvih ljubavi i fudbala. I ovog puta je Kušanov film i producentski izdašan (producentkinja Ankica Jurić-Tilić).

 Još jedna zanimljivost ovogodišnjih pulskih takmičarskih dana bez sumnje je i uspeh koji je kod publike doživeo dugometražni dokumentarni film „Potrošeni“ Boruta Šeparovića, koji je sa ocenom 4,65 za sada drugi na listi najboljih filmova 62. Pule prema sudu publike. Šeparovićev film je, podsećanja radi, bio i ovogodišnji pobednik programa „Vidici“ na 62. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma i to zbog kompleksnosti projekta „55+“ , koji čine ubedljiva lična svedočanstva „otpisanih“ ljudi – onih iznad 55 godina što se u postjugoslovenskom kapitalizmu smatraju „potrošenom robom“. Za ovaj film, sigurna sam, glasao je onaj deo publike koji se u junacima Šeparovićeve istraživačke priče prepoznao i identifikovao.

 „Potrošeni“ su samo jedan od četiri hrvatska dugometražna dokumentarna filma koji se na 62. Puli takmiče rame uz rame sa igranim filmovima. Tu su i još dva beogradska laureata. Jedan je film „ Goli“ Tihe Klare Gudac koji je osvojio pregršt nagrada na 62. BFDKF-u, kao i nagradu za najbolju režiju i to za izuzetan spoj važne, a skrivene istorijske teme, duboke i emotivno snažne intime uz spajanje arhivskog materijala i potresnih ispovesti žrtava na Golom otoku. Drugi – uzbudljivi eksperimentalni dokumentarac „Rakijaški dnevnik“ Damira Čučića, koji je u Beogradu, u aprilu, osvojio čak dve nagrade...

 Četvrti dokumentarni film u ovogodišnjem zvaničnom takmičenju jeste „Deca tranzicije“ Matije Vukšića (producent je opet neumorni Nenad Puhovski), koji prati odrastanje jednog dečaka i tri devojčice uz otvaranje niza pitanja, poput: mogu li deca odrastati zdravo u hrvatskom društvu koje još uvek nije zakoračilo u vlastitu zrelost (?). Vukšić otrežnjujuće zapitano uranja u okruženje koje se stvara za budućnost, tvoreći upozoravajući film sa jasnim kritičkim oštricama...

 Inače, reditelj i scenarista Matija Vukšić je i jedan od šest autora igranog omnibusa „Zagrebačke priče 3“, koji još potpisuju Ivan Salaj, Pero Orešković, Vlatka Vorkapić, Danilo Šerbedžija i Radoslav Jovanov Gonzo. Reč je zapravo o trećem, po meni i najboljem, omnibus-projektu kojeg je pod istim nazivom 2009. začeo producent Boris T. Matić (i Lana Ujdur) sa idejom da hrvatskoj javnosti skrene pažnju na značaj podrške formi kratkih igranih filmova. Treće „Zagrebačke priče“ su i najujednačenije, producentski najbolje upakovane i utegnute. Ovo je pravi filmski paket sa producentskom mašnicom.

 Šest kratkih filmskih priča za ovaj novi omnibus, odabrano je među 90 koliko ih je pristiglo na ovogodišnji konkurs, a među članovima komisije koji je odlučivao o najboljima bio je i naš reditelj i producent Srdan Golubović. Zajedničko „tkivo“ „Zagrebačkih priča 3“ ovog puta su praznici – od 1. do 1. maja, autori na temu odgovaraju na različite načine i različitim senzibilitetom (i uspehom), a celina funkcioniše na zavidnom nivou.

 Lično, najviše su mi se dopali filmovi „Dan otpora“ Ivana Salaja (uvodni film, kreativno i duhovito mišljen – 1. maj), „Orah“ Danila Šerbedžije (lična priča autora pretočena u priču o mladiću koji je malo znao o svojoj majci koju je pronašao mrtvu u stanu – Uskrs) i „Munja“ Radoslava Jovanova Gonze (humanističko-optimistička bajka o ukradenom biciklu i dobrom susedu – 1. maj), ali me nije ravnodušnom ostavio ni film „Na Tri kralja“ Vlatke Vorkapić (slojevita priča o odnosu ćerke sa majkom koja ju je u detinjstvu podvodila svojim „klijentima“ – Tri kralja). Najviše zbog maestralne hrvatske glumice Ksenije Marinković, (nad)moćne i u kratkim i u dugim igranim formama...

„Zagrebačke priče 3“ naći će se na Festivalu autorskog filma u Beogradu.

----------------------------------

Dragojević u žiriju Međunarodnog takmičarskog programa

Srđan Dragojević u Puli

Srđan Dragojević, naš filmski reditelj, scenarista i producent, ali i poslanik u Narodnoj skupštini, jedan je od članova žirija Međunarodnog takmičarskog programa 62. Pulskog festivala.

 U ovoj takmičarskoj selekciji nalaze se i ovogodišnji kanski laureati, filmovi „Dipan“ Žaka Odijara („Zlatna palma“), „ Jastog“ Jorgosa Lantimosa (Prix du jury), ali i srpski film „Pored mene“ Stevana Filipovića koji je ovde imao svetsku premijeru.

 Inače, Srđan Dragojević je u Pulu stigao iz Odese (Ukrajina), sa filmskog festivala na kojem je takođe obavljao dužnost člana žirija.

Nastavak na Politika...

Politika: Bajićevi „Prvaci sveta” osvojili pulsku publiku