Izvor: Blic, 16.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmski brod ludaka
Filmski brod ludaka
Neformalno lično istraživanje koje je trajalo tokom čitave prošle godine i nastavlja se u ovoj, dovelo je do sledećeg rezultata - filmove na domaćim TV kanalima sam: 1. gledao 2. ne želim da gledam 3. nipošto ne želim da gledam. Izvan tih kategorija, posebno poslednje dve, nalaze se, naravno, izuzeci koji potvrđuju pravilo i najčešće se emituju na programima RTS. Pre svega na drugom – ciklus klasičnog filma, koliko god često da se poklapa sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kategorijom 1, unosi plemeniti sjaj kakav gotovo da je iščezao sa ekrana.
U tim filmovima drama se ne svodi na maltretiranje, akcija se ne svodi na bezumno nasilje, a tematika ponekad ima veze i sa pozitivnim ljudskim osećanjima, odnosno pobedom principa dobra, umesto principa ničega. Ogromna većina filmske TV ponude svodi se na torturu gledalaca scenama najrazličitijih tortura: ratnih, porodičnih, kriminalnih, policijskih, istorijskih i slično, ako sličnog ima.
Ne kažem da Raspevani Bregovi Eskapizma treba da budu jedini ambijent, ali u zemlji u kojoj ne postoji ništa osim jezivog nasilja nad decom, koliko-toliko normalnim građanima i poslednjim ostacima ukusa i razuma, odnosno, s druge strane, očajničke borbe da se tom pomahnitalom klupku ne pridružimo, takvi sadržaji deluju kao lečenje rane solju. Menjajući kanale sukcesivno nalećete na glupe i zle ljude u svim oblicima: taman eskivirate politički torok šou, dočeka vas parada estradnih nakaza, taman se završe vesti u kojima se mučenje proizvodi na pokretnoj traci, dočeka vas filmska stilizacija istog materijala.
Ako ne želite da budete maltretirani, niti da gledate kako druge maltretiraju, od televizije, osim pomenutih izuzetaka, do daljnjeg, ne očekujte mnogo. Ili, još bolje, ništa.
Laganica od žargona
Kad je pre tri decenije naš poznati i izvanredno plodni prevodilac i polihistor Dragoslav Andrić (1923-2005) objavio 'Rečnik žargona', knjiga je namah postala knjižarski bestseler, ali je zato u akademskoj javnosti zavladala prilična zbunjenost. Zapamtio sam vajkanje uglednog akademika, inače vrsnog lingviste: 'Još nemamo kritičko izdanje celokupnog Vukovog dela niti Akademijin standardni rečnik, a stiže nam rečnik žargona'. Ona prva dva kulturološka posla nisu ni do danas mnogo odmakla, a pred nama je drugo, znatno dopunjeno izdanje Andrićevog rečnika, gotovo dvostruko obimnije, ponovo sa izvanrednim ilustracijama Radoslava Zečevića. Na nesreću, autor je prošlog proleća preminuo, ostavivši iza sebe džinovski prevodilački opus od blizu l40 knjiga poezije, proze, drama i ogleda, više nego što iznosi ukupni rad polovine članova zvaničnog udruženja književnih prevodilaca Srbije.
Da je Dragoslav Andrić načinio samo ovaj rečnik, zaslužio bi neku ulicu u rodnom gradu (makar u Višnjičkoj banji, kao Crnjanski). Dok prelistavam dragocenu knjigu, opremljenu predgovorima, uputstvima i svim korisnim napomenama, primećujem kako se živ jezik menjao i opirao. Na promociji ove knjige poznati lingvista je zažalio što je autor u ovom izdanju izostavio akcente. Uzgred je ispravio predgovornika koji je naveo sjajnu žargonsku izvedenicu 'laganica'. E, pa upravo zato je Andrić izostavio oznaku akcenata, jer su mu se lingvisti popeli na glavu, ispravljujući akcente reči, za koje su prvi put saznali iz njegovog rečnika.
