Izvor: Politika, 24.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmska poezija
Specijalni "Zlatni lav" Venecijanskog festivala biće dodeljen Bernardu Bertolučiju nedaleko od mesta na kojem je snimio jedan od prvih filmova
Italijanski reditelj Bernardo Bertoluči prvi je dobitnik specijalnog "Zlatnog lava", novoustanovljene nagrade Venecijanskog filmskog festivala koja će biti dodeljena povodom obeležavanja 75 godina od osnivanja Mostre, saopštili su organizatori.
Specijalni "Zlatni lav" Bertolučiju će biti uručen 8. septembra na zatvaranju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << festivala u Veneciji, nedaleko od lokacije na kojoj je snimio jedan od svojih prvih filmova, "Kanal", prenose agencije.
Odluku da baš njemu bude dodeljena nagrada, Bertoluči je duhovito prokomentarisao: "Uvek je lepo vratiti se korenima i mestima gde smo počeli. Ovo znači da je krug pravilan, što u filmskoj umetnosti, često nije pravilo. Samo se nadam da ovo ne znači kraj moje karijere".
Proslavljeni scenarista i reditelj rođen je 16. marta 1940. godine u Parmi u Italiji. Interesovanje za film pokazao je još u detinjstvu, pa ga je otac koji se bavio i filmskim kritikama podučavao filmskoj umetnosti. Studirao je svetsku književnost na Rimskom univerzitetu, gde je upoznao reditelja Pjera Paola Pazolinija kome je bio asistent režije na filmu "Prosjak". Bertoluči je uvek bio otvoren za saradnju sa drugim umetnicima, a sarađivao je i sa Serđom Leoneom na scenariju filma "Bilo jednom u Americi".
Njegovi prvi filmovi nisu bili najbolje prihvaćeni. Po motivima dela Dostojevskog realizovao je film "Partner", a dramu "Strategija pauka" o podvojenoj ličnosti, što mu je omiljena tema, režirao je po motivima priče Horhea Luisa Borhesa. Danas ističe da ima mnogo kvalitetnih romana i priča po kojima želi da snima nove filmove.
Pre "Poslednjeg tanga u Parizu" kojim je šokirao, ali i osvojio i publiku i kritiku, snimio je film "Konformista" u kojem je kombinovao dela naizgled nespojivih mislilaca i umetnika – Frojda, Marksa i Verdija. Slede, po mnogima, kultni filmski ep "Dvadeseti vek" u kojem analizira fašizam kojim se često bavio, moderna analiza Edipovih nemira u drami "Mesec" i "Poslednji kineski car", delo o životu cara Pui Jia koji je na presto došao u četvrtoj godini života, a "nikada nije izvršavao vlast već samo metamorfozu vlasti", kako je objašnjavao reditelj. Ovim filmom je osvojio i Američku filmsku akademiju koja je film nagradila sa čak devet "Oskara".
Neizostavni su i rado gledani filmovi "Čaj u Sahari", "Mali Buda", "Ukradena lepota", "Opčinjeni" i "Sanjari", a ovih dana Bertoluči privodi kraju rad na scenariju novog filma o Đezualdu da Venozi, napuljskom kompozitoru iz 16. veka.
Bertoluči je odmalena pisao poeziju, a mnogi kritičari i teoretičari filma upravo njegove filmove nazivaju filmskom poezijom. Odgovarajući na mnoge kritike i rasprave o eksplicitnoj pornografiji u njegovom delu "Poslednji tango u Parizu", Bertoluči je izjavio: "Smatram da film i publika ne treba da se boje emocija i tražim gledaoca koji zna da se spontano prepusti impresijama koje film budi, i da u njemu učestvuje".
Ovoj izjavi Bertoluči je ostao dosledan do danas. Sa nestrpljenjem treba očekivati i njegova buduća dela, jer krug (ni)je pravilan.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 24.06.2007.]
