Izvor: Politika, 05.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmovi sa margine
U Beogradu je u junu pokrenut „Ilegalni bioskop”, sa filmskim programom koji nije prisutan na standardnom bioskopskom repertoaru
Projekat „Ilegalnog bioskopa”, koji se odnedavno prikazuje u Magacinu u Ulici Kraljevića Marka 4 u Beogradu, pravo je osveženje za pasionirane ljubitelje filmova, kojima gledanje holivudskih hitova ne predstavlja poseban užitak. Od juna, kada je program počeo, prikazano je preko 20 filmova koji svojom anarhističkom, aktivističkom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili autentičnom autorskom tematikom odudaraju od proseka i standarda.
Prema rečima Marte Popivode, koordinatora ovog projekta, program je nastao iz potrebe za sistematičnijim pristupom filmovima koji u Srbiji nemaju bioskopsku distribuciju. Deo programa su i prateće debate i predavanja. Projekcije su svake nedelje u 18 časova, a ulaz je slobodan.
– Neke od tih filmova moguće je videti samo jednom, recimo na Festivalu autorskog filma, u manjoj meri i na Festu, dok velika većina zauvek ostaje u domenu uskog kruga ljudi koji prate i razmenjuju autorske filmove – objašnjava Popivoda.
Do sada su prikazani filmovi malo poznatih autora poput Krisa Markera, Satuajita Raua, Derek Jarman, Barbara Hamer, Pjera Paola Pazolinija, Rorija Kenedija i mnogih drugih.
Marta Popivoda kaže da je projekat otvoren za sve zainteresovane da predlože filmove i organizuju projekciju, ali sa obavezom da o njima govore, čime se briše čvrsta granica između urednika i publike i time izvodi proces samoedukacije. Organizaciju projekcija i uopšte celog „Ilegalnog bioskopa” na makroplanu radi po jedan od saradnika projekta „Teorija koja hoda”, u smenama od po nekoliko meseci.
Deo programa čine i zabranjivani filmovi, a najistaknutiji među njima je „Salo, ili 120 dana Sodome” Pjera Paola Pazolinija, koji je u vreme prikazivanja zabranjen u mnogim zemljama sveta, a ta zabrana u nekima od njih postoji i danas.
– Naglašavam da je Pazolini ubijen u rodnoj Italiji, nekoliko dana pošto je film javno prikazan. U „Ilegalnom bioskopu” predstavili smo i diskutovali o dokumentarnom filmu o Pazolinijevom ubistvu pod nazivom „Whoever Says The Truth Shall Die”, gde se jasno ukazuje na povezanost profašističkih političkih snaga sa ovim ubistvom – kaže Popivoda.
Na programu ovog bioskopa u avgustu su filmovi, osim „Execution of a Teenage in Iran” iz 2004, i „Auf der Strecke” iz 2007, „The Devil and Daniel Jonston” (2005), „Persona” Ingmara Bergmana iz 1966. i „Festen” iz 1998, autora Tomasa Vinterberga. U prvom delu meseca to su noviji filmovi koji nisu prikazivani u Srbiji, dok su poslednja dva stariji filmovi poznatiji široj publici kod nas, ali očigledno i dalje bude interesovanje i pokreću važne rasprave. Detaljan program sa opisima filmova možete naći na sajtu www.tkh-generator.net
– „Ilegalni bioskop” će trajati dok god budemo imali priliku za rad u prostoru Magacina, ili nekom drugom prostoru. Takođe, ovaj koncept, koji je pobedio na konkursu Skupštine grada i time dobio mogućnost da počne sa radom, dostupan je za dalje širenje u drugim gradovima u Srbiji i može biti značajan u gradovima gde se bioskopi gase ili nema više nijednog. Već smo imali kontakte sa mladim ljudima koji bi ovakvu inicijativu preneli i realizovali u svom gradu, kaže Popivoda.
Projekat je otvoren za sve zainteresovane da predlože filmove, pod uslovom da o njima govore. Pre projekcija su često organizovana predavanja iz teorije filma, masovnih medija i kulture. Dobrodošle su ideje marginalizovanih autora autorskih, dokumentarnih, aktivističkih, kvir, anarhističkih, zabranjivanih i drugih teško dostupnih filmova.
-----------------------------------------------------------
Teorija koja hoda
„Teorija koja hoda”, istraživačka teorijsko-umetnička grupa u okviru koje je pokrenut program „Ilegalni bioskop”, oformljena je u Beogradu krajem 2000. godine. Do 2002. je delovala u okviru Centra za novo pozorište i igru, a od 2002, TkH platforma se osamostaljuje kao TkH-centar za teoriju i praksu izvođačkih umetnosti. Glavni domen rada TkH je podsticanje razvoja savremenih praksi izvođačkih umetnosti i njihovih kritičkih diskursa u lokalnom kontekstu, kao i promišljena afirmacija tih diskursa i praksi u širem, regionalnom i internacionalnom kontekstu. Delovanje TkH ostvaruje se kroz različite teorijske i umetničke programe i projekte: TkH časopis za teoriju izvođačkih umetnosti, edukativne projekte, onlajn platformu, različite umetničke i teorijske manifestacije, interdisciplinarne performanse i druge umetničke radove u zemlji i inostranstvu, kao i prezentacije i predavanja umetnika i teoretičara. U rad TkH uključeno je mnogo saradnika, a „tvrdo jezgro” čine četiri koordinatora, jedna producentkinja, dva urednika i četiri volonterke.
S. Stamenković
[objavljeno: 06/08/2008]
