Izvor: Politika, 24.Apr.2010, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Filmovi iz loto bubnja

Ne sla­žem se ka­da fin­sku ki­ne­ma­to­gra­fi­ju opi­su­ju kao her­me­tič­nu, pa fil­mo­ve gle­da­ju sa­mo auto­ri, nji­ho­va rod­bi­na i pri­ja­te­lji, ka­že re­di­telj Do­me Ka­ru­ko­ski

Me­đu 12 fil­mo­va no­vi­je fin­ske pro­duk­ci­je ko­ji se pri­ka­zu­ju u okvi­ru Ne­de­lje fin­skog fil­ma u dvo­ra­ni Kul­tur­nog cen­tra Be­o­gra­da, čak su dva de­la Do­mea Ka­ru­ko­skog – „Za­bra­nje­no vo­će” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i „Ku­ća cr­nih lep­ti­ra” – či­ji opus od­li­ku­je na­klo­nost ka ame­rič­kom žan­rov­skom mejnstri­mu i na­klo­nje­nost ka autor­skom fil­mu.

U fil­mu „Za­bra­nje­no vo­će” Ka­ru­ko­ski (ro­đen 1976. na Ki­pru u fin­sko-ame­rič­koj po­ro­di­ci) sli­ka po­lo­žaj mla­dih u kon­zer­va­tiv­noj i re­strik­tiv­noj la­e­ste­di­jan­skoj re­li­gi­o­znoj za­jed­ni­ci ko­ja pre bra­ka ne do­zvo­lja­va fi­zič­ki kon­takt, za­bra­nju­je šmin­ka­nje, pro­po­ve­da ap­so­lut­nu skrom­nost i bra­ni mno­go to­ga što se u ostat­ku sve­ta sma­tra nor­mal­nim. U tri­le­ru „Ku­ća cr­nih lep­ti­ra”, fin­skom kan­di­da­tu za Oska­ra za naj­bo­lji stra­ni film pro­šle go­di­ne, ko­ji je na pro­gra­mu ve­če­ras od 19 sa­ti, re­di­telj pri­ka­zu­je ini­ci­ja­ci­ju če­tr­na­e­sto­go­di­šnja­ka Ju­ha­ni­ja u do­mu za ne­zbri­nu­tu de­cu, i su­o­ča­va­nje sa (ne)de­li­ma ro­di­te­lja u vas­pi­ta­va­nju de­ce.

– Ako su vam ro­di­te­lji lo­ši lju­di, on­da im ne mo­ra­te bez­u­slov­no opra­šta­ti. Isto ta­ko, ne mi­slim da tre­ba opra­šta­ti zlim lju­di­ma, re­ci­mo oni­ma ko­ji su u sve­tu iza­zva­li fi­nan­sij­sku kri­zu. Lju­di mo­gu bi­ti lo­ši čak i uko­li­ko su im na­me­re do­bre kao što su li­ko­vi u mom fil­mu – ka­že Ka­ru­ko­ski, ko­ji ve­ru­je da se lju­di ne ra­đa­ju zli, ali po­ne­kad me­đu nji­ma ima „tru­lih ja­bu­ka”, po­put ju­na­ka nje­go­vog fil­ma.

– Ju­nak „Ku­će cr­nih lep­ti­ra” Ju­ha­ni je imao to­li­ko lo­ših stva­ri u ži­vo­tu da vi­še ni­je bio sta­nju da ve­ru­je ni­ko­me. Ako nam se u de­tinj­stvu do­go­di­lo da je ne­ko pre­ma na­ma bio zao ili si­le­dži­ja, on­da gu­bi­mo ve­ru i u svo­je vr­šnja­ke, što je po­gre­šno. To se u psi­ho­lo­gi­ji na­zi­va pri­lič­no glu­pim ime­nom „sin­dro­mom žu­te pat­ke”, ali nas ta­kvi do­ga­đa­ji, na ža­lost, uči­ne ta­kvi­ma kao što je Ju­ha­ni – sma­tra re­di­telj ko­ji, lič­no, ne ve­ru­je u fa­ta­li­zam, iako knji­ga pre­ma ko­joj je re­a­li­zo­vao film po­ku­ša­va da ga pro­po­ve­da. Ka­ru­ko­ski sma­tra da sva­ki po­je­di­nac tre­ba da na­đe na­du i da sva­ko mo­že da pro­me­ni svoj ži­vot uko­li­ko to za­i­sta že­li.

– Fin­ci su pri­lič­no fa­ta­li­sti i ve­ru­ju da su svi pre­ma nji­ma lo­ši. Pri­me­ra ra­di, sma­tra­ju da su Nor­ve­ža­ni i Ru­si uvek bi­li pro­tiv njih i da su im pre­u­zi­ma­li de­lo­ve ze­mlje, kao i da su od­u­vek bi­li pod ne­či­jom oku­pa­ci­jom. Zbog to­ga su de­pre­siv­ni i mno­go pi­ju – ob­ja­šnja­va autor.

Ka­ru­ko­ski ka­že da je po­no­san na svo­ju ki­ne­ma­to­gra­fi­ju ko­ja se vra­ća do­ma­ćem fil­mu.

– Od svih ku­plje­nih bi­o­skop­skih ka­ra­ta u Fin­skoj, 23 od­sto ode na fin­ski film. To je vi­sok rej­ting u Evro­pi i Fin­ska je me­đu pr­vih de­set ze­ma­lja na evrop­skom kon­ti­nen­tu po gle­da­no­sti do­ma­ćeg fil­ma. Me­đu­tim, iz osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka ima­mo na­sle­đe da smo pra­vi­li lo­še fil­mo­ve od ko­jih su sa­mo mon­ta­že­ri mo­gli da na­pra­ve ne­što do­bro – tvr­di on, i na­po­mi­nje da po­dr­ža­va mla­de auto­re i ne sla­že se ka­da fin­sku ki­ne­ma­to­gra­fi­ju opi­su­ju kao „ki­ne­ma­to­gra­fi­ju či­ji re­di­te­lji pra­ve her­me­tič­ne fil­mo­ve ko­je gle­da­ju sa­mo nje­go­vi auto­ri, nji­ho­va rod­bi­na i ne­ko­li­ko pri­ja­te­lja”.

– Naj­kon­kret­ni­ji na­čin fi­nan­si­ra­nja fil­mo­va u Fin­skoj je iz film­skog fon­da u ko­ji no­vac sti­že iz lo­to bub­nja, iz lu­trij­skih fon­do­va, od­no­sno od pro­cen­ta iga­ra na sre­ću. Ti­me Fin­ska po­sred­no pod­sti­če lju­de na koc­ka­nje ka­ko bi film­ski rad­ni­ci mo­gli da ra­de – ka­že Do­me Ka­ru­ko­ski, ko­ji je upra­vo za­vr­šio sni­ma­nje no­vog fil­ma.

I. Aran­đe­lo­vić

[objavljeno: 25/04/2010]

Nastavak na Politika...