Izvor: Politika, 24.Mar.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Film sa lošim glumcima
Matijas Brekers i Kristijan K. Valter posle deset godina analiziraju detalje terorističkog napada na Svetski trgovinski centar
Oni koji inače osporavaju američku spoljnu politiku u Avganistanu i Iraku biće još više utvrđeni u tom svom stavu posle čitanja knjige dva nemačka novinara – Matijasa Brekersa i Kristijana K. Valtera – „11. 9. Deset godina kasnije”. Ovo delo kod nas je objavila „Laguna”, u prevodu Slobodana Damnjanovića. Iako podnaslov „Rušenje jedne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zgrade sazdane od laži” može da zvuči kao konstrukcija puke teorije zavere, Brekers i Valter gotovo metodom forenzičara analiziraju, korak po korak, sve detalje terorističkog napada na Svetski trgovinski centar 11. 9. 2001, osporavajući pri tome zvaničnu istinu Bušove administracije i dokumentujući svaki svoj zaključak. Ova knjiga objedinjuje sve kritičke stavove u odnosu na rad komisije zadužene za rasvetljavanje ovog slučaja i ukazuje na protivrečnosti njene istrage.
„Jedanaesti septembar je ’film’ koji je gledalo dve i po milijarde ljudi; 11. septembar jeste zločin veka, koji ni posle deset godina nije razjašnjen, katastrofa koja je tog dana života koštala skoro tri hiljade ljudi, a zatim dovela do ubijanja na stotine hiljada ljudi u ratovima koji su usledili u Avganistanu i Iraku; 11. septembar je događaj čije dimenzije i simbolična snaga prevazilaze uobičajeni kriminal i teror, čin koji je proširio strah i užas u celom svetu”, pišu Brekers i Valter.
Prva neobičnost koju analiziraju dvojica autora odnosi se na to što je Bušova administracija „sprečavala istraživanje ovih udara s obrazloženjem da bi ono slabilo borbu usmerenu na zaustavljanje novih terorističkih napada”. Nemački novinari ukazuju i na to da je tek posle petnaest meseci i velikog pritiska javnosti i rodbine žrtava imenovana državna komisija za istragu ovog događaja, ali sa malim budžetom i ograničenim ovlašćenjima, sa Tomasom Kinom, predsednikom (bivši republikanski guverner Nju Džersija), i Li H. Hamiltonom, potpredsednikom (bivši demokratski kongresmen). Pored ostalog, nemački novinari podsećaju i na podatak da je pomenuti Li Hamilton bio „nekada i član Odbora za ispitivanje iransko-kontraške afere, koji je uz pomoć svojih ’saradnika’ Dika Čejnija i Donalda Ramsfelda prikrio aferu sa švercom oružja i droge, u koju su bili upleteni Buš stariji i Ronald Regan”.
Kada je o budžetu reč, primera radi, odbor za istraživanje afere Klinton–Levinski dobio je za istragu trideset osam miliona dolara, dok je za utvrđivanje istine o 11. septembru Bela kuća izdvojila petnaest miliona dolara.
Po mišljenju Brekersa i Valtera, samo „onaj ko postavi kozu da čuva kupus” može da za izvršnog direktora komisije imenuje Filipa Zelikova, poverenika savetnice Kondolize Rajs za nacionalnu bezbednost, inače autora knjige „Katastrofični terorizam: elementi nacionalne politike”, u kojoj je 1999. godine kao mogućnost opisao ono što će se dogoditi dve godine kasnije.
Prema navodima nemačkih novinara, a u vezi sa navodnim priznanjem krivice Osame bin Ladena, negde izrečenim i snimljenim na traci, postoje ključne protivrečnosti. On tu Muhameda Atu spominje kao vođu atentatora i objašnjava kako će kule Svetskog trgovinskog centra biti srušene samo jednim udarom aviona. Iako su američki eksperti zaključili da je ličnost sa trake neki loš glumac (dok je Osama bin Laden levoruk, ovaj na snimku piše desnom rukom, meša citate iz Kurana itd.), „žestoki propovednici zapadnog, osvetničkog pohoda protiv terorizma, Džordž Buš i Toni Bler, smatrali su, polazeći od ovog video-snimka, da je Bin Ladenova krivica konačno dokazana, iako ovi ’dokazi’ ne bi zadovoljili nijedan redovni sud na svetu”, zaključuju Brekers i Valter.
Paradoksalno je, međutim, to što se najveći deo izveštaja komisije, podnetog aprila 2004, odnosi na iskaze Halida Šeika Muhameda koji je priznao pod teškim mučenjima da je inspirator napada, a koga, opet, nijedan član komisije nije direktno saslušao. Halid Šeik Muhamed ni pod mukama nije umeo da odgovori odakle Al Kaidi 500.000 dolara za izvođenje napada, pa je zbog toga ovo pitanje u izveštaju označeno kao „od manjeg značaja”. Pored ostalih dokaza, kako su objasnili autori, cilj ove knjige je ponovno preispitivanje onoga što se zaista dogodilo, uz zahteve miliona ljudi u SAD i onih širom sveta. „Laguna” je objavila i knjigu Matijasa Brekersa „Laži o drogama”, pisanu u istom stilu, koja pokazuje kako je posao sa drogama postao privlačan upravo zbog toga što je zabranjen (nemačka vojska i NATO danas u Avganistanu nadziru i obezbeđuju najveću proizvodnju heroina svih vremena), i kako političari, mafija i lobisti tu zabranu koriste.
M. Vulićević
objavljeno: 25.03.2012
