Izvor: Politika, 20.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Film o Ani Frank
Priču o jevrejskoj devojčici stradaloj u holokaustu poznati pisac zasnovaće na drami o Ani, ali i na njenom dnevniku
Američki dramski pisac Dejvid Memet piše scenario za film o Ani Frank, jevrejskoj devojčici stradaloj u holokaustu, saopštila je filmska kompanija „Dizni”. Memet će scenario zasnovati na drami o Ani, koju su tokom pedesetih godina prošlog veka napisali Albert Haket i Franses Gudrič i za koju su dobili Pulicerovu nagradu, ali i na Aninom dnevniku. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ove godine navršava se 65 godina od kada su Ana Frank i njena porodica otkriveni u skrovištu u Amsterdamu i odvedeni u logor gde je devojčica i preminula.
Ana Mari Frank, rođena 12. juna 1929. godine, stradala je tokom februara ili marta 1945. godine u koncentracionom logoru Bergen-Belsen. Posle nemačke okupacije Holandije, Ana je sa porodicom od 1942. živela u tajnom skloništu, dok ih avgusta 1944. nije otkrio Gestapo i otpremio u logor. Posle rata, u Amsterdamu je slučajno pronađen Anin dnevnik o vremenu skrivanja, godinama provedenim u neprekidnom strahovanju i u potpunoj izolaciji od sveta.
Ana Frank je simbol stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu. Njen dnevnik, potresna ispovest devojčice čiji se život završio u logoru, preveden je na 39 jezika i, za tri posleratne decenije, objavljen u 15 miliona primeraka. Dnevnik Ane Frank jedna je od deset najčitanijih knjiga na svetu prema podacima Uneska, nalazi se među 35 dokumentarnih dela uvršćenih u Uneskov registar „Sećanje sveta” u kojem su dela od „univerzalnog značaja”.
Decenijama je Ana Frank bila inspiracija piscima, pozorišnim i filmskim stvaraocima u naporima da se ne zaboravi sudbina devojčice čija je jedina krivica bila što je Jevrejka, i da se tako žigoše zlo nacističkog genocida.
Porodica Ane Frank, koja je živela u Amsterdamu, 1942. godine dobila je pismo od nacističkih vlasti čije su trupe okupirale Holandiju da se njihova starija kćer Margo javi SS komandaturi. To je bio znak da moraju da pobegnu, pa su otišli u dugo pripremano sklonište iznad kancelarije Aninog oca Ota Franka, zajedno sa porodicom prijatelja – u samo 25 kvadratnih metara živelo je osam osoba.
Četvrtog avgusta 1944. godine, na dojavu da se u kući nalaze skrivene jevrejske porodice, nacisti su upali u sklonište. Nastao je haos: roditelji su odvojeni od dece i odvedeni u Aušvic, a Ana i njena sestra u logor Bergen-Belzen. Nacisti su odneli nakit, ne obraćajući pažnju na knjigu ispisanu dečijim rukopisom. Bio je to Anin dnevnik, pisan tokom dve godine zatočeništva u skloništu, koji je kasnije sačuvala Mijet Giz, sekretarica njenog oca. Poslednja beleška u dnevniku je zapisana 1. avgusta 1944, tri dana pred stradanje. Ana je umrla u 15. godini od tifusa, samo nekoliko dana pre oslobađanja logora.
Mesec dana posle proglašenja pobede nad fašizmom, u svojoj predratnoj kancelariji se pojavio Oto Frank, jedini preživeli od cele porodice, a sekretarica mu je dala dnevnik. Dnevnik Ane Frank prvi put je objavljen 1947. godine pod naslovom „Vesela osmočlana kuća”, kako je Ana zvala sklonište. Rukopis je pokrenuo istragu koju je poveo Holandski institut za ratnu dokumentaciju u nastojanju da se utvrdi ko je izdao porodicu Frank. Osumnjičeni su bili Karl Silbebauer, policajac koji ih je uhapsio, i Vilijem van Maren, trgovački pomoćnik u radnji Ota Franka, koga je Ana pomenula u dnevniku jer je on znao za sklonište a ni njen otac nije bio siguran u njegovu lojalnost. Pitanje izdaje je ostalo otvoreno. Sklonište je postalo muzej, a Oto Frank je osnovao Fondaciju protiv rasne diskriminacije, fašizma i ugnjetavanja koja je ponela ime njegove kćeri.
U međuvremenu, bivši gestapovac Ernest Rumer pokrenuo je šokantni sudski proces u kojem je optužio Ota Franka da je dnevnik falsifikovana priča, pripisana devojčici, a da on želi da zaradi na nesreći svoje porodice. Taj sudski proces je uzdrmao svet, pogotovu što je odložen „zbog smrti autora” (Ane Frank)"
Međutim, o tome se sve manje govorilo, a u jednom od poslednjih intervjua, avgusta 1980. godine, Oto Frank je izjavio:
– Dugo sam mislio da se neko od onih koji su znali za našu tajnu nesvesno izlanuo. Ništa nije dokazano. Ostalo je zapisano da smo prodati za nekih 12 dolara.
-----------------------------------------------------------
Memet nagrađen Pulicerovom nagradom
Memet (61) je dobio Pulicerovu nagradu za dramu „Gleneri Glen Ros” (1984), koja je 1992. godine pretočena u film sa Al Paćinom u glavnoj ulozi za koju je ova glumačka legenda nagrađena Oskarom. Memet je i autor scenarija za filmove „Nedodirljivi”, „Poštar uvek zvoni dva puta”, „Opasne igre” i „Hofa” i popularnih drama „Čikaške perverzije”, „Američki bufalo” i „Život u pozorištu”.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 21/08/2009]
