Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jan.2012, 10:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Film Ašgara Farhadija danas na programu "Kustendorfa"

MOKRA GORA -

Film "Razvod: Nader i Simin" iranskog reditelja Ašgara Farhadija, nagrađen Zlatnim medvedom na Filmskom festivalu u Berlinu i nedavno Zlatnim globusom, biće danas prikazan u okviru programa "Savremene tedencije" 5. Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala "Kustendorf".

Tim povodom radionicu za studente i mlade autore, goste "Kustendorfa", održaće glumica Lejla Hatami, koja tumači lik Simin, a ujedno boravi u Drvengradu u svojstvu predsednice žirija takmičarskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << programa.

Drama o bračnom paru koji prolazi kroz krizu osvojio je nagradu za najbolje strano ostvarenje Udruženja njujorških filmskih kritičara, te nagradu američkog Nacionalnog odbora kritičara, a važi i za najvećeg favorita za nagradu Oskar u kategoriji strani film.

U okviru retrospektive ostvarenja počasnog gosta festivala, južnokorejskog režisera Kim Ki-duka, biće prikazan film "Loš momak" iz 2002. godine. Reč je o njegovom prvom visokobudžetnom filmu i velikom bioskopskom hitu, koji je u Južnoj Koreji videlo 700.000 ljudi.

Ciklus "Novi autori" predstaviće debitantski dugometražni film italijanske režiserke Alis Rorvaher, pod nazivom "Korpo Celeste" o bolnom odrastanju trinaestogodišnje devojčice u italijanskoj provinciji u potpunosti podređenoj katoličkoj crkvi.

U takmičarskom programu su četiri kratka igrana filma: "Mlin za mlevenje kupusa" Vadima Vinera (Rusija), "Prazan hod" Matisa Burkharta (Nemačka), "Od pepela" Ognjena Glavonića (Srbija) i "Pesma kiše" Ajgul Bakanove (Kirgistan).

Kasno večeras u sali "Prokleta avlija" nastupiće Adam Stinga, jedan od najboljih trubača koji neguju i popularišu moldavski i rumunski stil sviranja trube.

Satrapi: Sa Srbima se razumem čim se pogledamo

Iranska strip autorka i rediteljka Marđan Satrapi izjavila je u Drvengradu da voli da dođe u Srbiju, jer se "sa ljudima razume i pogledom".

"Ovde dolazim, jer se osećam prijatno. Mnoge stvari ne moram da objašnjavam. Razumemo se samo kada se pogledamo", rekla je Satrapi, govoreći o sudbini ljudi u Iranu i Srbiji koji su svoje živote bili prinuđeni da podrede nacionalnim problemima.

Satrapi je u okviru 5. "Kustendorfa" juče održala radionicu, a nakon premijernog prikazivanja filma "Piletina sa šljivama" koji je režirala zajedno sa strip autorom Vinsentom Parnoom.

Ona je istakla da 12 godina ne sme da se vrati u svoju zemlju i da joj je zbog toga "oduzeta prošlost".

"Ljude u zemljama, u kojima je bilo sukoba, zadesila je ista sudina, da su svi problemi važniji od individualnih, od svakog pojedinačnog života i vi to morate da prihvatite", istakla je Satrapi, dodavši da su sve te razlike o kojima se toliko priča, bile one verske ili nacionalne - glupost, jer svi imaju ista stremljenja i želje.

Satrapi smatra da se "svet okreće oko ljubavi, iako se ona danas različito zove-religija, nacija…" i da je to jedini razlog vredan umiranja.

"Moj film ima srećan završetak, iako glavni junak umire, jer umire zbog ljubavi", kazala je ona.

Rediteljka, koja već godinama živi u Francuskoj, ispričala je da joj je posle animiranog filma "Persepolis" trebalo mnogo vremena da dođe do novca i snimi ostvarenje "Piletina sa šljivama".

"Kada dolazite iz Irana, svi misle da vi možete da govorite samo o nuklearnom oružju, ljudima s bradama ili ženama sa feredžama, kao da tamo ne postoji ljubav, da mi ne znamo da volimo. Tako da nam je trebalo mnogo vremena (tri godine) dok nismo sve završili", rekla je Satrapi.

Zasnovan na istoimenom strip albumu, film govori o violinisti Naseru Ali Kanu koji, usled nemogućnosti da pronađe novi instrument kojim bi zamenio slomljeni i koji nikad nije preboleo izgubljenu ljubav, odlučuje da umre.

"Priča je istinita, ali i nije. Pronašla sam fotografiju ujaka moje majke, koji je bio odličan muzičar, ali priča je uglavnom proizašla iz moje opsednutosti umiranjem, jer to ne mogu da prihvatim i jednostavno mislim da nije moguće umreti", objasnila je Satrapi.

Film bajka

Ona je rekla da se njen drugi dugometražni film može okarakterisati i kao bajka, ali zapravo ima tri nivoa priče.

"Prvi nivo je vreme i mesto gde se radnja dešava - Iran, pedesetih godina, kada je san o demokratiji i uopšte životu u mojoj zemlji nestao. Zatim tu je ljubavna priča i jedna realistična priča o depresivnom čoveku koji je odlučio da umre", objasnila je autorka.

"Nema ništa dosadnije od depresivnog čoveka, pa je ceo film usmeren na to kako priču o depresivnom čoveku učiniti atraktivnom", kazala je Satrapi.

Kroz ceo film provlače se elementi priča koje je slušala od članova svoje porodice, ali i humor koji je za autorku izuzetno značajan.

"Duhovitost je stvar inteligencije. Ljudi koji nisu duhoviti, glupi su. Možete publici da ponudite 20 minuta melodrame sa muzikom, ali sat i po je previše. Nikad u životu niste potpuno srećni ili potpuno tužni", istakla je Satrapi.

Objašnjavajući naslov filma, režiserka je rekla da je "hrana poslednje zadovoljstvo koga se odričemo". "Smrt je kraj svim zadovoljstvima , a poslednje zadovoljstvo koje gubite je hrana. Jedini odnos koji Naser ima sa stvarnim životom, sa svojom ženom je hrana, a i ne volim naslove koji ukazuju na priču", naglasila je rediteljka.

Satrapi smatra da nije potrebno da čovek pati da bi postao veliki umetnik, ali isto tako da kada ste srećni i zadovoljni sobom i životom, teško da možete biti kreativni.

"Moram da osetim malo tuge u stomaku da bih stvarala", dodala je ona.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...