Izvor: Blic, 13.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filharmonija na splavu
Filharmonija na splavu
Vladimir Rukavina, direktor kuće kulture 'Narodni dom' iz Maribora, bio je jedan od dvadeset pet direktora muzičkih festivala jugoistočne Evrope koji su se tokom vikenda okupili u Beogradu na Simpozijumu u organizaciji beogradskog 'Gete instituta' i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Gospodin Rukavina nije muzičar, već pravnik, jedan od ljudi koji su osmislili 'Lent', festival koji već deset godina važi kao vodeći u Sloveniji kad je reč o muzičkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dešavanjima. Da li u svetu prevladava subvencionisanje umetnosti i umetničke proizvodnje, u principu?
- U Sloveniji je tako. Imamo javne zavode, institucije koje su finansirane skoro devedeset odsto, pa čak i više, ali i neformalnih grupa koje se prijavljuju i dobijaju subvencije. Kao i u svetu i kod nas sve se vrti oko novca. Recimo, naš Narodni dom u Mariboru drugi je najveći kulturni centar u Sloveniji, posle Cankarjevog. Radi 700 različitih priredbi tokom godine, drži filharmoniju, kamerni ciklus, komediju, puno muzičkih stvari za omladinu, a radimo i dva velika festivala. 'Lent' se dešava krajem juna i početkom jula, šesnaest dana. To je multikulturni festival džeza, roka, opere, baleta, klasike, sve to na desetak bina. Dođe otprilike pola miliona ljudi da ga vidi i čuje 'Lent' je tokom godina postao letnji način života Maribora. Koju ste koncepciju primenili da biste postigli to?
- Zapravo smo ga izmislili da bismo finansirali druge stvari, zbog kojih nas je država ustanovila, a ne daje dovoljno novaca. Mi držimo i Mariborsku filharmoniju… Sve više i više u svetu postoji veza između kulture, finansiranja kulture i menadžmenta. Dobra vest je da sponzorisanje kulture postaje sve bitnije. Sport je nekad bio glavni, a kultura sada polako preuzima njegovo mesto.
Poslenici u kulturi kao da radije razmišljaju o 'sponzorskom novcu' nego o tržištu kojem bi morali da se prilagode i na kojem bi sami morali da zarade?
- Pa, jedno ide sa drugim. Moraš ponuditi kvalitet i zanimljivost da bi dobio sponzore. Ali sponzori dolaze na jedan suptilniji način. Sponzor zna da muzičari filharmonije ne mogu da nose njegov logo na smokinzima, ali nađu se neke sofisticiranije metode… Sponzori su jako dobri za društvo jer dele 'good willing' sa festivalima, sa pojedinim umetničkim korpusima i hvale se svojim partnerima vodeći ih na kulturne događaje gde završavaju poslove. Sponzorstvo je veliki posao i sa onima koji to znaju lako je pričati. Predajete menadžment u kulturi na seminarima širom sveta. O čemu je reč?
- Reč je o edukacijskom programu za menadžere 'International festivals advent asossiation'. Po završetku kursa postajete 'ovlašćeni festivalski organizator' baš za festivalski biznis. Često govorim o iskustvima iz Maribora. Ove godine će biti deseti 'Lent'. Počeli smo odmah sa najvećim imenima soula i bluza, kako bi se nametnuli publici i postali najveći i najbitniji muzički festival u Sloveniji. Znao sam da ako ne budemo najjači nećemo dobiti sponzore. Danas nam je najlakše naći te sponzore i naći novac. Organizujemo koncerte klasične muzike nasred Drave na splavu dvadeset metara sa dvadeset, tzv. plivajuće koncerte. Milorad Pavlović
