Izvor: Blic, 03.Sep.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Festivali u dve-tri reči
Leto je na izmaku. Neki festivali već okončani. Neki imaju nagrade. Neki imaju publiku. Bivao sam na nekoliko njih. Teško je o njima pisati opširnije što zbog velikih vrućina, što zbog malog prostora. Šta li da kažem o njima u dve-tri reči...
Mislim na one pozorišne, ili bar na njihov deo. A filmskih ima koliko ti duša - hoće ili neće. Isti filmovi čas imaju u fokusu scenario, čas glumce, a katkada i sve to zajedno. Maltene više festivala nego proizvoda. A nagrada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << manje nego glumaca.
Salcburški festival, delom teatarski, najstariji među onim na kojima sam bio. Hofmanstalov i Rajnhartov „Jederman" je na repertoaru već od osnivanja; da li će od sada to biti i Geteov i Štemanov „Faust", i to i Prvi i Drugi deo. Od popodneva do duboko u noć. Od danas do neke budućnosti. U noći ne razaznaješ jasno da li san, java ili pozorje.
Grad teatar Budva katkad biva ono što je i hteo da bude - i Budva, i grad, i teatar. Ali ne može to da bude za budzašto. Mora da bude, a zna se zašto.
Teatar je našao tvrđavu - u Smederevu. Sad je tvrđava u potrazi za teatrima za Smederevo. Dokazano je da ima publiku. Dokazala je sama publika.
Ima letnjih predstava i izvan festivala. U surom od industrije Mančesteru onirični „Život i smrt Marine Abramović". Marina vaskrsava svoju vlasnu majku, a Vilson tiho jadikuje nad smrću njihove jedva stečene mašine za pranje veša.
Šumes ima bistri potok, ima porodicu, ima vazduha, ima, kao u biblijskim vremenima, jedan hleb dovoljan za stotinu. Ima bogatog božjaka Božidara, goste koji igraju, glumce koji slušaju, prethodnike u kamenu, a mudrace sa mislima na panjevima.
Belef, belo, bilo, da li je bio ...
Povezane vesti: Radovanov Mihiz
