Izvor: Blic, 19.Jul.2008, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Festivali su spas za kulturu
Ministarstvo kulture može kroz konkretne projekte, kao što su festivali, da podstiče razvoj u regionima. Decentralizacija je jedan od naših prioriteta, ali ne u smislu da svaki grad ima muzej kao što je Narodni u Beogradu, već da se razvija osobenost neke sredine - najavio je Nebojša Bradić, ministar kulture Republike Srbije.
Ministrova najava poklanjanja posebne pažnje festivalima donekle je oprečna uvreženoj predstavi o tome da je takvih manifestacija previše u Srbiji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Do nivoa opšteg mesta dovedeno je uverenje da u Srbiji, na primer, ima više filmskih festivala posvećenih domaćem filmu nego snimljenih filmova.
Ništa više od nacrta
Što se tiče decentralizacije kulture na institucionalnom planu, situacija je i dalje porazna. Ministarstvo kulture Srbije je do sada u realizaciji tog cilja uspelo jedino da započne donošenje nacrta dokumenta - "Strategija decentralizacije kulture". Dokument je sačinila Radna grupa za decentralizaciju kulture Ministarstva kulture.
Realistički pogled na tu scenu otkriva da u Srbiji postoje svega tri festivala (a godišnje se u našoj zemlji realizuje između deset i četrnaest filmova) na kojima su u centru pažnje domaći dugometražni filmovi: Sopot, Vrnjačka Banja i Niš. Nijedna od pomenutih manifestacija nema status nacionalnog festivala na kojem se vrednuju svi najvažniji segmenti filmskog stvaralaštva. Pokušaj sa festivalom u Novom Sadu trajao je samo godinu dana jer on je prerastao u međunarodni festival - CinemaCity.
Festival u Novom Sadu zanimljiv je i kao najava nove prakse u kulturnom životu Srbije. Nastao pod okriljem "Exita", planirano je da taj festival u perspektivi postane deo velike letnje kulturne ponude Novog Sada, u kojoj bi se, pod istim menadžmentom, našlo i Sterijino pozorje. Time bi se taj grad približio modelu festivala u Edinburgu, u kojem se tokom leta prezentuje enorman broj filmova, pozorišnih predstava, likovnih izložbi itd.
Ovoliko insistiranje na festivalskom tipu kulture prouzrokovano je praktičnim razlozima. Primera radi, na jednonedeljnom festivalu u Novom Sadu bilo je dva puta više bioskopskih gledalaca nego tokom ostatka godine u tom gradu. Slična je situacija i sa drugim gradovima u kojima (još uvek) postoje bioskopi. Festivali barem proizvode događaje i skreću pažnju na domaće kulturno stvaralaštvo.
Neki gradovi u Srbiji ne uspevaju ni da se upišu na relevantnu festivalsku mapu. Valjevo, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Sombor, Zrenjanin, Leskovac, Vranje, Pirot, Loznica... samo su najistaknutiji gradovi u nizu onih koji ne mogu da kreiraju ni festival kojim bi umanjili oskudnost kulturne ponude tokom ostatka godine.
Među gradove u kojima postoji bogata kulturna ponuda tokom godine svakako spada Vrnjačka Banja.
- Priče o decentralizaciji kulture koje pokreću institucije su izvikane. To su floskule. Baš kao što je i floskula da provincija postoji samo u glavi, a ne i u delanju. Ako se u kulturi dobro radi, svejedno je da li neko dolazi sa Grenlanda ili iz Ćićevca. I u provinciji ima mladih, pametnih i talentovanih ljudi, što je najprimetnije na primeru književnosti. Naravno, najvažnije je pitanje novca. Odnos prema decentralizaciji se najbolje vidi prema davanjima Ministarstva kulture. Najviše para ide u kulturu Beograda. Na primer, festival u Sopotu je do pre dve godine bio mali festival, a sada je njegov budžet 200.000 evra. Prva nagrada u Sopotu je 15.000 evra, a ceo festival u Vrnjačkoj Banji košta 40.000 evra - kaže Milan Nikodijević, direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.
Priča o decentralizaciji kulture u Srbiji aktuelna je kada se dogodi neki eksces poput zatvaranja pozorišta "Zoran Radmilović" u Zaječaru.
- Sad je ugašeno pozorište u Zaječaru, a niko ne pita koliko je novca utrošeno na beogradska pozorišta. Na primer, Zvezdara teatar je privatno pozorište, a država velika sredstva daje za njegovo renoviranje. Ne znam o čemu je tu reč - dodaje Nikodijević.
U akciju decentralizacije kulture u Srbiji na svoj način, i mimo Ministarstva kulture, uključio se i Emir Kusturica, koji je tokom prethodne nedelje u Čačku najavio osnivanje i opremanje kulturnog centra u tom gradu, jednog od sedam u Srbiji.
- Među odabranim gradovima su Beograd, Novi Sad, Subotica, Niš, Kragujevac, Valjevo i Čačak. Sredstva će biti obezbeđena zajednički iz povoljnih kreditnih linija i moje firme - rekao je Kusturica.
Poseban segment priče o decentralizaciji kulture u Srbiji je kulturna politika prema Kosovu i Metohiji. Tokom prošle godine realizovan je povratak dela ustanova kulture na teritoriju Kosova i Metohije (Leposavić) i obezbeđeni su uslovi za njihov rad: Narodni muzej iz Prištine i Narodna i univerzitetska biblioteka "Ivo Andrić". Ministarstvo kulture je pokrenulo i projekat digitalnog arhiviranja najznačajnijih spomenika na Kosovu i Metohiji. Tehnička osnova digitalizacije je 3D skener najnovije generacije. Ovaj vid digitalnog arhiviranja prvi put se primenjuje kod nas.
