Izvor: B92, 28.Jan.2011, 17:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Festival "Čudovišta izlaze noću"
Na Festivalu kućne muzike u Kulturnom centru „Grad" pobliže smo se upoznali s beogradskom lo-fi scenom.
Zanimljiv je i indikativan način na koji su protagonisti domaće lo-fi scene istupili u javnosti i najavili svoj koncert - kao „kreature" koje „izlaze noću" i sviraju uz lutkarski performans, ova je skupina posegla za kolektivnim identitetom u pokušaju privlačenja svakolike publike. Ako znamo da je većina muzičara koji su nastupili u KC Gradu tesno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << povezana s horom Horkestar i sve popularnijim serijalom pesničkih večeri „Pesničenje", dobićemo još jasniju sliku o artističkim pretenzijama protagonista Festivala kućne muzike.
Lišeni stega žanrovskog (samo)određivanja, ovi se muzičari osećaju dovoljno slobodno da potraže inspiraciju u svakoj eri i svakoj zabiti nepreglednog i šarolikog carstva pop-kulture. No, često posezanje za humorom i ironijskim otklonom dovodi nas na suprotnu stranu od esencijalnih kvaliteta kantautorskog izraza i muzike nastale u „tišini vlastite sobe" – srčanosti i iskrenosti u ispoljavanju najdelikatnijih intimnih stanja i osećanja.
Pet domaćih performera/dueta je, na različite načine i s promenljivim uspehom, pokušalo da razreši odnos kolektivnog i individualnog u svom nastupu. Pred oko stotinak znatiželjnika prvi je nastupio autor po imenu Xhape – u pratnji vlastite električne gitare i matrica ponudio je poletan i melodičan indie-rock izraz, ali i pomalo rutinski, hladan, i distanciran od publike koja je udelila tek par kurtoaznih aplauza.
Sakurambo nož je pesnikinja čiji se stihovi, uz pratnju agresivnih bitova s laptopa, zapliću i raspliću poput komplikovanih razbrajalica. Performans je veoma energičan, a umetnica na bini puna samopouzdanja i svesna značaja svoje scenske persone – u tolikoj meri da preglasne matrice postaju sasvim suvišne. Takav utisak pojačava par numera s nešto tišom zvučnom zavesom, gde autorka dobija prostor da nesputano dominira binom – baš kako joj i najviše odgovara.
Midica svira akustičnu gitaru i peva svoje pesme u pratnji gosta na flauti i još par instrumenata, najviše se od svih „čudovišta" približivajući tradicionalnom kantautorskom izrazu. Ako tehnički nesavršen nastup i možemo opravdati „lo-fi šarmom", a sputanost u pevanju i scenskom nastupu tremom, i dalje ostaje utisak o odveć generičkom poetskom izrazu, koji kao da pokušava ugoditi arhetipskoj slici singer-songwritera umesto da izbaci „srce na teren".
S mnogo više ubeđenja i šarma nastupa muško-ženski duet Halbstar & Umbra (klavijature i gitara), gde lepša polovina „krade šou" razdraganom komunikacijom s publikom, te izvanrednim vokalnim sposobnostima i spremnošću da se njima poigra u najrazličitijim kontekstima – od melodramatičnih pop-osamdesetih i festivalskih bravura, do neo-kabaretske i teatralne muzike. Dvojac je tu nas prodrma i zabavi, i to mu uglavnom polazi za rukom.
Emotivno distanciran izraz i ironiju Ex Misha preokreće u svoju korist, stavljajući u središte svog humora ne samo naše predstave o pop trendovima rok herojima, već i samog sebe kao autorsku i performersku figuru. Indie-rock komadi i eksperimentalne minijature dobijaju novu dimenziju kroz Mišin zabavljački diskurs, gde nije isključeno spuštanje ni u publiku, ni poigravanje gitarskom mačo estetikom i testosteronskim solima.
Kakva je, dakle, domaća lo-fi scena? Na osnovu onoga što smo videli u KC Gradu – fragmentirana i raznovrsna, na momente srčana i duhovita, ali i nevoljna da pruži nešto više od večernje zabave i uvuče se pod kožu svojoj publici. Izgradnja umetničkog identiteta kroz zajedničke nastupe i prijateljske veze verovatno će olakšati put do auditorijuma i koncertnih sala, no ostaje pitanje – kuda dalje?
Neki od sinoćnjih autora pokazali su i dovoljno zanatske kompetencije i dovoljno talenta da se ambicioznije pozabave svojim delom. Lo-fi scenu možemo doživeti kao svojevrstan stilski okvir, geto u kome će srodni autori slušati jedni druge i tapšati po ramenima, ali i kao odskočnu dasku za talente sposobne da minimalna tehnička sredstva iskoriste za ispoljavanje emotivne ili uvrnute, ali svakako snažne individualnosti. Vreme je da čudovišta izađu i na dnevnu svetlost...
