Izvor: Politika, 13.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fema na vranjanski način
Gostovanje pozorišta "Bora Stanković" u Beogradskom dramskom pozorištu; Jovan Sterija Popović: "Pokondirena tikva"; režija, adaptacija i jezička obrada Radoslav Radivojević
Feme su preplavile naše prostore, naše uže i šire, javne i privatne scene. Od Kikinde i Vršca do Beograda, pa na jug, do Vranja, od Vesne Čipčić, Tanje Bošković, do Olge Odanović i Radmile Đorđević kao Feme u pozorištu "Bora Stanković" u Vranju. Feme školske i poučne, uvećane i pogurane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ka grotesknom, tragikomične kao davna Fema Dobrile Šokice u predstavi Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, u režiji Dejana Mijača, raspevane, šeret sanjalice, i lucprde, kao kod reditelja Radivoja Radivojevića i Radmile Đorđević u predstavi teatra "Bora Stanković" iz Vranja.
Ni svoj život nije lako promeniti, a o tuđim životima da i ne govorimo. To svi, voljno i spontano, pokušavamo, pa i Fema. Nema nebrojena načina i puteva da to učinimo. Fema, i na hiljade Fema svuda oko nas, ženskih i muških, Feme kao tužno i nemoćno, groteskno uzdizanje i uzdisanje za nedostižnim, odmaknutim velikim svetovima, za Parizom, Moskvom, za Evropom, Feme kao norma, i više, kao sudbina, tvrdog pristajanja uz ono što i kako beše. Fema kao, manje-više, komično, ili tragikomično osporavanje prošlog, uhodanog, osveštenog autoritetom Oca i Očevog Oca, osvećenog načina i stila života; Fema kao mala, kućna pobuna, kao otklon od normalnog kao prirodnog, razumskog, onog što se samo po sebi razume, u iracionalno i "nenormalno".
Po jednima, osobito novijim tumačima, Fema je put nagore, uzlet, otimanje, vetar promene, da pauci nebo ne bi premrežili! U starijim tumačenjima, Fema je ona koja vrednosti patrijarhalne sredine izneverava, ona koja bi, na zlo u budalaštinu, da ih menja. Neko ko okreće glavu od uske i tvrde stvarnosti kao Fema Radmile Đorđević, u predstavi pozorišta "Bora Stanković", svakako je iz porodice komičnih, humornih, nezlobivih fantasta, zanesenjaka koji ne uspevaju da se zadrže u kalupima starog, datog, jednog, istog. Otuda za Femine sanjarije i fantaziranja, za sav njen govor, trepet i lepet njene palanačke duše, osim uobičajenog satiričkog izobličavanja, predstava Radoslava Radivojevića razvija i osećaj dobroćudnosti i simpatija.
Fema Radmile Đorđević nije samo šljuka koja umišlja da je sokolica, već i ptica koja bi da napusti gnezdo-kavez u koji je zatvaraju, i zakivaju, njeni najbliži. Da bi ovo "veselo pozorje" učinio još veselijim, atraktivnijim i dinamičnijim, reditelj Radoslav Radivojević je umnožio čankolize pa je to mali hor grebatorki, pored Sare, žovijalne Žetice Jovanović, tu su još, ozarena lukavica Mara Ljiljane Radivojević, Klara zanimljive Tamare Stošić, Dara Vidosave Stevanović.
Ne morališe, ne krivi, ne optužuje Radivojević, ni Radmila Đorđević nesrećnu Femu željnu života na visokoj nozi, nabijenu komikom lepog i jednostavnog reda. Pušta je da se propinje i džilita, da iskače iz plitke vode u kojoj se davi, da pruža svoje opančarske ruke nagore, na više. Ko živi na nivou svojih želja! Otuda se komedija teško, nikako, bratac, ne odvaja od tragedije. Radivojević ne slavi, ali ni u zemlju ne sabija ni one na drugoj obali, one koji ponavljaju staru priču: ne talasaj, živi kako smo oduvek živeli, kao što je živeo tvoj muž, otac, deda.
Fema bi, međutim, kao i predsednik Tadić, u Evropu, ali, ne da đavo, ili Bog, Solana, Karla, ili neko treći! Prethodnici, ili naslednici, teretna prošlost, ili neočitana budućnost. Ili Fema hita i žuri, pa joj se dešava i ponavlja što se događa pticama koje, pre vremena, zoru najavljuju! Ne zaboravimo ni priču, koja, nasuprot, razvija temu večnog kašnjenja. Dobro je što Fema ne pristaje na malo, usko, tesno, dato; komično je koliko se zaleće, koliko iz bede visoko hoće i stremi, koliko su njen uzlet i entuzijazam kratkotrajni, iluzorni. Tragično je koliki je ovaj raskorak želja i mogućnosti. Leti, leti pesmo moja mila! Neka se ova naša, Femina žudnja za velikim svetom peva, kaže reditelj Radoslav Radivojević. Pevanje Vranju svakako pristaje i godi!
Srećom, Radoslav Radivojević ne ponavlja Feminu grešku: ne leti previsoko: Sterijinu komediju tumači i saobražava sklonostima ansambla i domaće publike. Ovaj sklad namera i scenske zbilje, širi osećanje zadovoljstva, lakoće, opuštenosti. Fema kojoj ni reditelj, ni Radmila Đorđević ne oduzimaju ljudski lik i svojstva, ne sabijaju je u tvrdu opančarsku stvarnost, ali joj nebo odmiču koliko je neophodno za efekat lagodne komičke sanjarije. Femi, kakvih je pun naš palanački život, reditelj pridružuje idilične mlade prvozaljubljenike – Evicu dragosne Aleksandre Manasijević, i Vasilija Milana Tošića, a onda i druge likove sa paorske lepeze, Mitra Ninoslava Trajkovića, Ančicu Aleksandre Anđelković, Jovana Dragana Živkovića. Svetozara Ružičića Bojan Jovanović sa uspehom "šeta" između stihotvorstva i pevanja. I na sve to, živa muzika, pomalo prečanska, više vranjanska, i sve to, sa izuzecima, u vranjanskom govornom idiomu. Veselo, poletno, pevajući, pliva žedna palanačka duša prema Evropi, ne praveći od toga evropsko pitanje, ni balkansku kuknjavu.
Muharem Pervić
[objavljeno: 13.12.2007.]
