Izvor: Politika, 30.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Felinijev efekat
Retki filmski stvaraoci zadužuju nas poput velikih pisaca. U tom društvu retkih nalazi se i Federiko Felini. Već zamičemo u drugu deceniju njegova odlaska, a pitam se koliko je među nama onih koji, pod pritiskom svakodnevnog i banalnog, primećuju da nam Federikov duh nedostaje. Retrospektiva Felinijevih filmova marta 2004. u Kinoteci ublažila je ovo pitanje, zahvaljujući spremnosti direktora italijanskog instituta za kulturu u Beogradu Rosina Risija.
Kada kažemo Felini, rojevi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poznatih celuloidnih scena velikog italijanskog reditelja izlaze nam same pred oči. Felini prati našu mladost i našu zrelost. Prizori njegovih filmova "Sladak život", "Đulijeta i duhovi", "Osam i po", "Grad žena", otvaraju dane i kutke mnogih zanosa. Imaginacija šezdesetih i sedamdesetih minulog veka kao da je čekala da Felinijeva filmska traka dotakne njena prostranstva.
Pronicljivo oko Felinijeve kamere, njegov maštovit rediteljski duh, njegova duhovita montaža, inscenacija i kostimografija osvajaju mediteranski prostor postojanja i raspoloženja. U tom prostoru ne treba zaboraviti značaj muzike u Felinijevim filmovima. Čarobnjak tog zvuka je kompozitor Nino Rota. On kao da se rodio samo zato da muzički oplemeni baš skalu raspoloženja gotovo svih Federikovih filmova. Setu "Amarkorda", vitalizam "Satirikona", elegičnu patetiku "Kazanove", reminiscentnost filma "Osam i po", sve je to teško zamisliti bez umešanosti muzike majstora Nina Rote.
Posle Felinijevih filmova na ulicu se izlazi sa drugačijim osećanjem života, sa većom zrelošću, bistrijom vedrinom, većim samopouzdanjem. Imago homini dobija oštrije obrise i dublju perspektivu posle "Satirikona" koji nije samo oživljeno doba zaboravljenog Petronija Arbitera, nego i otvaranje lica i naličja života u antičkom Rimu koji Felini podjednako voli kao i svoj savremeni "Rim" u prizorima od 1939. do 1972, u jevtinom pansionu, među prostitutkama sa via Apija, sred bizarno opojne modne revije za sveštena lica. – Hoću da budem provokativan, hoću da potresem dušu posmatrača, da je izazovem i dozovem u proces samoposmatranja! – to bi bio Felinijev naum, zadatak koji on sebi, od filma do filma, iznova postavlja, kao tvorac čudesnih panorama i kadrova. Njegov "Kazanova" nije samo vrlo uspela portretna rekonstrukcija životnih faza velikog zavodnika, nego je i provokacija, izazov erotskog humora, drskost i šarm, u isti mah. "Osam i po" nije samo previruća filmska priča o naporu da se dovrši projekat filma u filmu(!) nego je to čitav kaleidoskopski lanac prizora, setnih izazova ranog detinjstva i tihe persiflaže na račun katoličke dogme i njene pedagogije, bujna serija erotskih maštarija i žudnji za prepoznavanjem lica i naličja ljudskog sazrevanja sa svim onim što taj proces donosi i pronosi. Sve što može da nam po prvi put pokrene ili obnovi ranije zadovoljstvo pri iščitavanju antineronskog "Satirikona", "Dvorjanina" Baltazara Kastiljonea ili pevanja iz Danteovog "Pakla", sve što u nama može da izazove čudesna Borhesova proza, to će nam u neko letnje veče, za svega sat-dva, pružiti pljusak prizora kroz kapiju, švenk i zum Felinijeve kamere!
U svetu evropskog filma, posle Felinija teško je postati i biti drugi Felini. Dela i vidovi savršenosti ne ponavljaju se. Čitav svet ostaje dužnik Felinijeve filmske imaginacije. Mi u Srbiji ništa manje nego i svi ostali po Evropi.
Maj, 2006
Mirko Magarašević
[objavljeno: 30.08.2006.]
