Izvor: Blic, 26.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Falsifikat' od 5.5 miliona evra
'Falsifikat' od 5.5 miliona evra
Vredna slika, svojevremno odbačena kao falsifikat, potvrđena je da je delo Jana Vermera, holandskog majstora iz 17. veka. 'Devojka sedi za klavisenom', za koju se misli da je naslikana oko 1670, sada će postati prva Vermerova slika u koja će biti stavljena na aukciju u poslednjih 80 godina. Pretpostavja se da će, na predstojećoj 'Sadebijevoj' aukciji u julu, dostići sumu od preko tri miliona funti.
Istraživači su proveli više >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od decenije proučavajući sliku ovog umetnika poznatog po više od 30 radova, među kojima je najčuvenija 'Devojka sa bisernom minđušom' – zahvaljujući nedavnom velikom uspehu istoimenog romana i njegove filmske adaptacije. Majušna slika 'Devojke za klavisenom', dimenzija 25 sa 20 cm, dugo je pripisivana Vermeru, sve dok 1947. jedan holandski falsifikator, Han van Megeren, nije stigao na sud zbog prodavanja umetničkih dela Nemcima tokom Drugog svetskog rata. Tom prilikom priznao je da je muzejima i kolekcionarima prodao sedam lažnih Vermera. Pomenuta slika pala je u zaborav sve dok 1960. nije zapala za oko pokojnom belgijskom kolekcionaru i dileru, baronu Frederiku Rolenu. Godine 1993. on ju je pokazao specijalisti 'Sadebija' za stare majstore, Gregoriju Rubinštajnu, koji je pretpostavio da je reč o originalu. Kao dokaze je naveo iste pigmente koje je Vermer koristio, a kojima se izdvajao od svojih savremenika, kao i način pripreme platna, identičan drugoj Vermerovoj slici nastaloj otprilike u isto vreme.
Johanes (Jan) Vermer rođen je 1632. u jednoj protestantskoj porodici u Delftu, gde je proveo čitav svoj život. Godine 1653. on se preobratio u katolicizam i oženio Katarinu Bolne, katolkinju buržoaskog porekla, sa kojom je imao jedanaestoro dece. Jedno vreme Vermer je bio predsednik gilde Sv. Luke, udruženja profesionalnih slikara, a zarađivao je i kao diler, prodajući slike_arhiva drugih umetnika iz Delfta. Danas je ostalo samo 35 slika koje se sa sigurnošću pripisuju Vermeru, a koje su najvećim delom nastale u njegovom ateljeu. Najpoznatije su 'Devojka sa bisernom minđušom', 'Alegorija slikarstva', 'Pismo', 'Koncert', 'Devojka sa vrčem'... Za života nije bio priznat umetnik i živeo je na ivici siromaštva; za bogate naručioce slikao je uglavnom kućne enterijere i obične, svakodnevne, scene iz dmaćeg života. Kolaps umetničkog tržišta u to vreme bio je izazvan ratom između Nizozemske i Francuske; kako su darežljivi buržoaski patroni ostajalai bez svog imetka, tako je i slikar zapadao u sve veće dugove. Umro je 1675, u 43. godini, najverovatnije od moždanog ili srčanog udara, izazvanog stresom.
M. K.
