Izvor: Blic, 30.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Faberžeova jaja
Faberžeova jaja
Najvažniji crkveni praznik u pravoslavnoj Rusiji jeste Uskrs, oduvek proslavljan uz tri poljupca i kucanje jajima. U carskoj Rusiji jaja su imala poseban značaj, naročito od 1884. kada je zlatar Peter Karl Faberže izradio za cara Aleksandra III Romanova prvo skupoceno jaje od plemenitih materijala, ukrašeno dragim kamenjem. Od tada pa sve do danas Faberžeova jaja predstavljaju simbol carske raskoši, originalnosti i ukusa negovanog na dvoru poslednjih Romanova.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Porodica Faberže poreklom je iz Francuske, ali nakon Nantskog edikta (1685), deo protestantskih članova pobegao je u Rusiju. Peter Karl Faberže rođen je 1846. i svoje prve zlatarske veštine stekao je kao šegrt u Nemačkoj. U 24. godini nasledio je očevu zlataru u Petrogradu, gde je nastavio da proizvodi nakit, istovremeno radeći kao volonter u 'Ermitažu' na prepravci i katalogizaciji drevnog blaga i umetničkih predmeta od zlata. Uz pomoć brata Agatona napravio je originalne komade nakita koje je predstavio na jednom moskovskom sajmu. Oduševljeni onim što su videli, car i carica dodelili su mu zlatnu medalju 'jer je započeo novu eru u umetnosti izrade nakita'. Sve do pojave Faberžea juvelirstvo je smatrano običnim zanatom; on je, svojom kreativnošću, načinio od toga umetnost čija se vrednost ne meri samo zlatnim polugama.
Prvo uskršnje jaje za dvor, koje je bilo poklon cara Aleksandra III Romanova supruzi Mariji, Faberže je napravio 1884. Carica je bila toliko oduševljena jajetom da je dogovoreno da svake godine Karl Faberže na Uskrs imperatorki pokloni po jedno skupoceno jaje. Izgled uskršnjeg jajeta, a naročito poklon-iznenađenje koje je u sebi skrivalo, čuvani su kao najveća tajna. Nakon smrti Aleskandra III, njegov sin Nikolaj II nastavio je očevu tradiciju, sve do tragičnog pogubljenja carske porodice 1918. godine.
Dizajn carskih jaja bio je inspirisan umetničkim delima koje je Faberže preslikavao u svojim posetama 'Ermitažu', a veliki deo njih predstavlja i istoriju carske porodice, budući da su neke od tema bile i krunisanje cara Nikolaja, završetak transsibirske železnice i godišnjice braka ili vladavine.
Za osnovu jaja korišćen je prirodni kamen: jaspis, rodonit, ahat, kvarc, lapis lazuli i nefrit. Tehnika u kojoj su rađena, delimično providni emajl, bila je izuzetno cenjena u 19. veku i zahtevala je i po nekoliko slojeva emajla, od kojih je svaki morao da bude posebno pečen. Međutim, u Faberžeovo vreme korišćeno je tek nekoliko boja, pa je umetnik odlučio da eksperimentiše, postigavši 140 različitih nijansi. Najčuveniji je bio emajl u boji ostrige, čiji je kolorit zavisio od svetla pod kojim se gleda. Od materijala su korišćeni zlato i srebro, bakar, nikl i paladijum, a gotova jaja na kraju su ukrašavana dragim kamenjem - safirima, rubinima, smaragdima i dijamantima.
Zanimljivo je da sam Peter Karl Faberže nije zapravo kreirao nijedno jaje koje danas nosi njegovo ime. Posao je bio podeljen na nekoliko manjih specijalizovanih radionica. Dva majstora zanata, najodgovornija za izradu jaja, bili su Mihajlo Perčin i Henrik Vingštrem. U Faberžeovoj radionici napravljeno je 56 carskih jaja, od kojih je do danas pouzdano locirano njih 44, a još dva znamo sa fotografija. Osim carskih, postoji još 12 uskršnjih jaja rađenih za sibirskog vlasnika rudnika zlata Aleksandra Kelha. M. K.
