Izvor: B92, 11.Jul.2009, 21:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Exit " dan drugi, kiša!
Čini se da je u ranijim satima Petrovaradinska tvrđava bila manje popunjena no prethodnog dana. Da li su se svi uželeli Exita toliko da su na dan otvaranja došli odmah po otvaranju kapija ili su ih interesovali bendovi koji otvaraju deseti Exit, no bendovi koji su nastupali u terminima od 20, pa čak i 21 sat, nisu imali toliko publike za koju je trebalo da sviraju.
Kruševački sastav Sweeper je otvorio Fusion stage oko 20h i teško da niste mogli da izbrojite fanove koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ih slušali 45 minuta. Nakon njih je nastupio mladi bugarski electro-indie sastav Gravity Co koji je okupio još manje publike no domaći Sweeper, ali su zato Kanađani Fucked Up ispred glavne bine okupili par stotina vatrenih fanova koji su sve vreme bili u komunikaciji sa frontmenom koji je silazio među publiku, a ona je pokušala da mu pocepa gaće i da mu dira poveće grudi. Nezamisliv šou za koji se nadamo da će reprizirati na malim ekranima vrlo uskoro!
Kao i svake godine, satnica glavne bine ne kasni, tako da ko se nije pojavio tačno u 21.30h ispred Main stage-a, propustio je potpuno spektakularan početak svirke sastava Manic Street Preachers.
Svetla su se upalila, njih petorica je izašlo sa instrumentima, James Dean Bradfield je predstavio bend i posle četiri udarca palica o činele, začula se „Motorcycle Emptiness".
Nismo navikli da bendovi otvaraju svirku svojim najvećim hitom, oni se uvek čuvaju za kraj ili za bis, ako ga ima. No, Manicsi su za B92 rekli da je ovo festival i da ljudi očekuju da đuskaju uz hitove a ne neke nove stvari koje nisu ni čuli, pa su zato ovu svirku nazvali „Greatest hits koncert".
Posle savršenog početka, usledio je jedan od poslednjih hitova, saradnja sa Ninom Person iz sastava Cardigans „Your Love Alone Is Not Enough" a publika nije stala sa igrom i pevanjem.
Kiša je u tom trenutku počela da pada pa se James nasmejao i izjavio kako su je oni doveli iz Velsa i u tom trenutku je naredio asistentu da dobaci akustičnu gitaru gde je odmah krenuo sa „Raindrops Keep Fallin’ On My Head" na oduševljenje publike.
Zabavno je kada gledate Britance koji padaju u trans kada slušaju neke, u njihovom slučaju domaće, himne. Tako je bilo i dok su MSP svirali „Everlasting", „Design For Life", „You Stole The Sun From My Heart" ali i za vreme poslednje, koja je i bila očekivana kao poslednja – „If You Tolerate This, Then Your Children Will Be Next".
U svakom slučaju, Manic Street Preachers su pokazali kako praše i posle 20 godina karijere i mislim da je u ovom slučaju bilo potrebno da Arctic Monkeys prisustvuju ovoj svirci svojih sunarodnika, pa da vide koliko energije imaju „matorci".
Overdrive su bili savršeni uvod za koncert večeri glavne bine Exit festivala. Tačno u ponoć izašli su Korn pred hiljada fanova obučenim u njihove majice.
Jako žestoka svirka je trajala skoro sat i po, a Korn su nas počastili iznenađujuće žustrom obradom „Another Brick In The Wall" sastava Pink Floyd.
Petak je bio najbitniji dan za Suba binu. Drugog dana Exita tamo su nastupali Subini prijatelji, bliski saradnici i idejni vizionari. Petak je dan određen za umetnike iz Brazila.
Veče su započeli Modern Quartet, domaćini i jedini predstavnici brazilskog zvuka iz Srbije. Usledila je Katia B, njegova dugogodišnja saradnica i muza.
Kiša je pokušala da pokvari sve ali nije uspela. Na svaki pomen i posvetu pesme Subi padala je snažnije ali i prestajala.
Publika je bila besprekorna. Strpljiva i jaka trpela je nisku temperaturu i nalete kiše koji su postajali sve jači i jači. Katia B na sceni zagrevala je atmosferu ali i publiku.
Usledila je Sibele kojoj je Suba bio, kako sama kaže, nezaboravni učitelj života. Za nju je učinio stvari zbog kojih je ona danas to što jeste - konceptualna umetnica.
Veliki bend, odlično uvežbani ali i spremni na improvizaciju čim nešto zakaže zadržali su publiku na sceni po najjačem pljusku. Svi su igrali, pevali i vrištali.
Jaka razmena energija i emocija kojima je celo veče na Suba bini bilo preplavljeno.
Publika je htela još Sibel ali je posle bisa pustila, znajući da im sleduje nešto još bolje i toplije – Trio Mocoto.
Pravo iz Brazila, na deset dana, došle su legende brazilske muzike. Sastav koji postoji preko četvrdeset godina koje na bini niste mogli da izbrojite.
Oni su življi i veseliji nego ikada. Prave sjajnu atmosferu i pre svega toga odlično se zabavljaju. Njima ni kiša nije mogla ništa. Ređali su hitove, bacali fokus svaki put na nekog drugog i time držali pažnju auditorijuma na visokom nivou.
Muzikom su savršeno komunicirali sa publikom da bi se ponekad i zaboravili, misleći da su kod kuće, obraćali se publici na portugalskom. Po završetku njihovog koncerta Exit se setio jedinog domaćeg didzeja koji se moze uklopiti u veče tako da svi koji ga ne znaju, pomisle da je i on iz Brazila - Nebojša Jazzmate.
On je pojačao atmosferu svojim brazilskim setom, red klasika red drum`n`bass edita. Suba bina je u petak veče zamenila glavnu binu. Najbolja atmosfera bila je upravo tamo.
Kao na prvim Exit festivalima, Suba binu posetili su pravi fanovi, znalci i ljubitelji brazilskog zvuka.
Svi koji su nastupali druge večeri na ovoj bini, nisu mejnstrim zvezde ali su se osećali kao najveći koje postoje za publiku koja ih je slušala. Jedno je sigurno - i publika i muzičari te večeri na najlepši moguci način odali su počast jednom od najvećih producenta, kompozitora i muzičkih vizionara sa ovih prostora – Mitru Subotiću Subi.
Eksperiment back2back setova je bio aktuelan i druge večeri festivala, pa su organizatori okupili najveća imena elektronske muzike, žanrovski vrlo različite, koji su pokušavali da se dodvore publici miksovanjem svojih numera.
Riči Hotin (Richie Hawtin) i Dubfire se ranije nisu sretali ali su bili oduševljeni svojom saradnjom i Riče se potrudio da predstavi radove mladih i neafirmisanih producenata koji mu šalju svoje demo snimke. Ove večeri nastupili su i mnogi Ričijevi saradnici, ali u drugim terminima, kao što su Magda i Loco Dice.
