Izvor: Politika, 03.Jul.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropsko pozorište puno je politike
Sada jer trenutak da razmislimo o Evropi koja skreće udesno, o teroru kapitala koji je postao nepodnošljivo dekadentan, o podizanju zidova na granicama, o Grčkoj pred bankrotom i o nama samima
Ovogodišnji, 49. Bitef biće održan od 17. do 24. septembra, prvi put bez Jovana Ćirilova. Ipak, njegovo nasleđe je veoma prisutno i na ovom Bitefu o čemu svedoči i slogan „Uspomeni Jovana Ćirilova”, po ugledu na slogan sa 23. Bitefa kojim se festival oprostio od Mire Trailović. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Od ove godine će i Specijalna nagrada Bitefa nositi ime Jovana Ćirilova. Rediteljka Anja Suša, sa kojom smo razgovarali u susret 49. Bitefu, ovoga puta prvi put je samostalno potpisala selekciju koju čini deset predstava.
Šta će novo ponuditi 49. Bitef?
Ako govorimo o kriterijumima kojima sam se rukovodila oni su i dalje najviši mogući, što je u najboljoj tradiciji ovog festivala. Od novih imena preporučujem, na primer, internacionalne zvezde Herberta Friča i Kirila Serebrenikova, ali i fantastičnog mladog hrvatskog koreografa Matiju Ferlina.
I pored toga što 49. Bitef traje samo sedam dana, obećavate kvalitetnu selekciju koju čini deset predstava. Zašto ste za ovogodišnji tematski okvir odabrali politički teatar?
Zato što verujem da živimo u, da parafraziram onu kletvu, „interesantnim vremenima” i zato što verujem da pozorište ritualizuje zajednicu. Meni je, lično, neprihvatljiva teza da su ljudi umorni od politike. I to što su umorni je rezultat neke politike. Sa druge strane, u evropskom teatru poslednjih godina dominiraju političke teme, bilo da je reč o dnevnoj politici ili politici tela i rodnoj politici, politici sećanja, itd. Sviđa mi se i ona Žižekova teza da nije uvek moguće delovati, ali jeste moguće misliti, promišljati. Pozorište je idealno mesto za mišljenje politike i otvaranje političkog dijaloga sa zajednicom. I sada je trenutak da razmislimo o Evropi koja skreće udesno, o teroru kapitala koji je postao nepodnošljivo dekadentan, o podizanju zidova na granicama, o Grčkoj pred bankrotom i o nama samima.
Menjale su se epohe, društvene prilike, umetnički stilovi. Bitef je dugi niz godina bio naš prozor u svet. Ne čini li vam se da više nije tako?
Ne čini li vam se da je u vašem pitanju već ponuđen odgovor?
Ali evo, da i ja odgovorim. Ne, meni se, naime, čini da je upravo suprotno od onoga što vi implicirate u svom pitanju. Iako definitivno nije jedini, Bitef je i dalje najveći prozor u svet i danas, s obzirom na ovakav odnos naše države prema kulturi, rekla bih da je pogled kroz taj prozor naročito važan. Naravno da danas nije ista situacija kao pre trideset godina jer sa nekoliko klikova na Youtubeu ili Vimeu možete da odgledate bezmalo svaku predstavu na ovoj planeti, ali to što većina nas ima kompjuter, ne znači da treba ukinuti ritual odlaska u pozorište i učestvovanja u kolektivnom činu susreta sa drugačijim doživljajem sveta. Osim toga, Bitef je mnogo uradio za imidž Beograda i Srbije i još uvek to radi s velikim uspehom. Lepo je što su u međuvremenu nastali i drugi internacionalni festivali, ali je upravo poštovanje nasleđa i dugog trajanja Bitefa zalog za budućnost ne samo Bitefa, nego i tih festivala.
Bitef je gotovo u potpunosti subvencionisan i dobija iz budžeta najviše od svih 11 manifestacija kojima je osnivač grad Beograd. Kako odgovarate na sve prisutniji komentar kulturne javnosti da je budžet Bitefa i takav kakav je mnogo veći od onoga što nudi publici?
Prvo, nije tačno da je Bitef u potpunosti subvencionisan, iako ja smatram da bi ovakav festival u zemlji divljeg kapitalizma to morao da bude. Festival značajan deo sredstava pronalazi sam, ali je problem što taj deo postaje sve veći. Zatim, mislim da je način na koji ste upotrebili informaciju o finansiranju festivala veoma opasan jer skreće pažnju sa pravog problema i dovodi festival u poziciju razmaženog derišta koje ima više nego druga braća, a stalno se vajka. Navodite da je Bitef dobio više od svih drugih manifestacija, ali ne navodite da je to „više” tačno jedna četvrtina onog budžeta koju je festival imao na raspolaganju pre 10 godina i daleko manje nego što su realni troškovi jedne relevantne međunarodne selekcije. Osim toga, prirodno je da Bitef košta više od, na primer, Radosti Evrope.
Mislim da bi trebalo postaviti pitanje šta se sve finansira iz državnog budžeta i da bi pre tu trebalo napraviti drugačije prioritete, ako je ekonomska situacija već loša, nego štedeti na Bitefu. Osim toga, sigurna sam da je Bitef oduvek koštao više od drugih manifestacija , što je sasvim prirodno s obzirom na delatnost kojom se bavi. Cene velikih festivalskih produkcija koje svi očekuju da vide na Bitefu su javna informacija i lako ih je proveriti, pa izvesti računicu.
Na drugi deo pitanja koji se odnosi na imaginarnu kulturnu javnost ne mogu, zapravo, ne želim da odgovorim. Ja bih mogla da dokumentujem da značajan deo domaće i internacionalne kulturne javnosti misli potpuno drugačije. Prošlogodišnja nagrada Bitefu kao najznačajnijem festivalu u regionu, na primer, to potvrđuje kao i afirmativni tekstovi o prošlom festivalu u mnogim stranim medijima, poput, recimo, Gardijana.
Prethodnih 48 festivalskih izdanja predstavilo je publici mnogo toga avangardnog, zanimljivog, ali i šokantnog. Ipak, zlatno doba Bitefa je prošlo. Kako vidite budućnost Bitefa?
Teza o „zlatnom dobu” Bitefa je mit. Zaista, nijedno izdanje Bitefa u realnom vremenu nije doživelo apsolutni uspeh. Ono što je sa Bitefom slučaj jeste da su mnogi učesnici ovog festivala doživljavali neko naknadno uvažavanje sa distance od nekoliko godina, iako su njihove predstave u realnom vremenu proizvodile puno bure i negativnih komentara. Takvu su sudbinu doživeli i Grotowski i Living Theatre i Bob Wilson i Meg Stuart i Anne Theresa de Kersmaeker i Juergen Gosch i Christoph Marthaler i mnogi drugi koji su stvorili istoriju savremenog teatra. Istorija recepcije Bitefa je svojevrsni doprinos proučavanju mehanizama filozofije palanke.
Razdoblje Bitefa koje se najčešće definiše kao „zlatno” jeste ujedno bilo i vreme kada je zemlja u kojoj se ovaj festival odvijao bila daleko veća i međunarodno relevantnija od današnje. Ne možete očekivati da jedan međunarodni festival ne trpi posledice političke i ekonomske propasti jedne države.
Štaviše, mislim da je Bitef i danas jače diplomatsko oruđe, čak i u ovoj državi koja za njega ne mari preterano, od nekih oruđa zvanične politike. Zanimljivo je, međutim, da na kraju mnogi ipak radije kritikuju Bitef nego državu. Što se tiče budućnosti, Bitef sada ima strukturu dobrog i ozbiljnog savremenog festivala i u toj konstrukciji baš ništa ne bi trebalo menjati, već samo unapređivati. Festival bi trebalo da ima više naslova i više koproducija.
.jpg)
