Izvor: B92, 29.Jan.2011, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski film: Pobeći ili ostati?
Izveštaj sa Filmskog festivala u Roterdamu od specijalnog izveštača B92 - Miloša Tomina - za petak 28. januar .
Kvalitet azijskih filmova koji se mogu videti na festivalu u Roterdamu varira od godine do godine. Ponekad je to prirodna situacija gde se u toku godine jednostavno ne pojave filmovi koji su inovativni i zaista kvalitetni a ponekad je to posledica greške festivalskih skauta i programera. Ono što zabrinjava više je kada iz godine u godinu vidite da je evropska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kinematografija, (ukoliko smatrate da to tako treba zvati, iako je reč o skupu nezavisnih kinematografija nepovezanih, osim koprodukcijama, dok je izraz „evropski film" oksimoron strateški smišljen od strane mrzitelja holivuda) zatvorena u krugu politički korektnih tema, naturalističkog stila i opšte bezidejnosti.
Jedna od namena festivala i njihova pozitivan strana je što iz prve ruke možete da suočite različite nacionalne kinematografije i uverote se u njihove vrline i mane. Sudeći po tri evropska flma viđena na festivalu, Evropa u poređenju sa Azijom ima ozbiljan problem.
„Songs of Love and Hate" je verovatno najbolja antipropaganda za Švajcarsku koju je iko mogao da smisli. Po završetku ovog filma bićete uvereni da u toj zemlji žive isključivo žrtve histerije. Iako je film dobro režiran i uspeva da stvori autentičnu atmosferu u prvih pola sata, kao da je režiseru i koscenaristi Katalin Gordoš nestalo ideja pa je priču o seksualnom sazrevanju i porodičnim sukobima brzo vratila u vode dobrog ukusa oslanjajuđi se na klišeizirana scenaristička rešenja. Sala u kojoj se održavala novinarska projekcija se ubrzano praznila posle proteklih sat vremena.
Prijatno iznenađenje je popodne priredio srpski režiser Vladimir Todorović sa debitantskim dugometražnim filmom „Water Hands" (direktan prevod kineskog ideograma za našu reč mornar). Todorović je slikar i profesor Umetnosti, dizajna i medija na NT Univerzitetu u Singapuru. Po njegovim rečima film je inspirisan Krisom Markerom, romanom Jukia Mišime - Mornar koji je izneverio more, a prisutni su i jasni i autobiografski elementi.
Ovo je nenarativan filma iako totalni efekat ovog pre svega vizuelnog iskustav dovodi do stvaranja utiska priče o putovanju, ravnoteži, nostalgiji i melanholiji, mada će utisak u glavi svakog gledaoca biti sasvim različit. Film prostorno skače od Singapura do Srbije, Crne Gore, visoko urbanizovanih prostora i divljine kanjona Morače, Rijeke Crnojevića lepote Boke kotorske i planina iznad Kotora. Dvoje ljubavnika Ona i Mornar dopisuju se u of naraciji, iako Nju vidimo alter ego samog autora je Mornar koji se ne pojavljuje ni u jednoj sceni. Jezici koji se čuju u filmu su mandarinski, kantonški i srpski kada pred sam kraj filma autorova supruga čita sažetu verziju narodne pesme Zidanje Skadra.
Ovo nije film koji će ikada biti prikazan u Širokoj distribuciji ali ukoliko budete imali priliku da ga pogledate na nekom od festivala u Srbije nemojte to propustiti. Todorović je pokazao da ima talenat da izvede svoju ideju u dugometražnoj formi na zadovoljavajući način i sa više stečenog filmskog iskustva od njega možemo očekivati velike stvari.
Konačno na kraju dana domaći autor, roterdamac David Ferbejk predstavio je svoj gerila film „Club Zeus". Ovaj film je nastao dok je Ferbejk čekao finansiranje za svoj drugi dugometražni film, snimljen je u Šangaju za samo deset dana a bavi se fenomenom barova sa domaćinima i domaćicama, mada bi ciničniji rekli „animira damama".
Ovo nije film koji dostiže vizuelni raskoš Shanghai Trance-a (Ferbejk je bio gost prvog Cinemacity festivala gde je bio u takmičarskom programu) a to mu nije ni bio cilj. Mala i intimna priča o netransparentnim emocijama, kako sam autor kaže, začela se kao suluda ideja da se film snimi za deset dana a zatim su u tu ideju poverovali filmski fondovi i kretivna ekipa koja je stala iza Ferbejka.
Jedna loš jedan sjajan i jedan dobar evropski film bili bi dovoljni da drugi zvaničan festivalski dan prođe zadovoljavajuće međutim na kraju dana čekala je prava poslastica. Reign of Assassins u produkciji Džona Vua koji je bio i ko-režiser. Izvanrednom Mišel Jeo igra vrhunskog ubicu, koja je odbacivši svoj prethodni život izdala pripadnike svog ubilačkog klana. Za njom tragaju zbog moštiju budističkog monaha koje je ukrala kada se odrekla ubijanja. U tradiciji vrhunskih dostignuća Wu xia žanra film u priču vešto unosi elemente budističke etike i Tao misticizma.
To je bilo nezvanično otvaranje potprograma Water Tiger In i kraj festivalskog dana. Posle toga ostalo je samo da odemo do Hotela Central i sa ostatkom festivalskih profesionalaca oplačemo drugi dan uz Jenever.
