Izvor: Politika, 20.Sep.2015, 09:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa je proizvela izbegličku krizu

U iščekivanju smo nove predstave reditelja Olivera Frljića „Kompleks Ristić” koja će biti premijerno izvedena upravo na 49. Bitefu, sutra uveče u 20 časova  na sceni Bitef teatra. Koproducenti predstave u Slovensko mladinsko gledališče iz Ljubljane, Hrvatsko narodno kazalište Ivana pl. Zajca iz Rijeke, Bitef teatar i MOT iz Skoplja.

Frljićeva predstava koja okuplja regionalni tim umetnika bavi se scenskim iskorakom reditelja Ljubiše Ristića od 1981. do 1985. godine u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sloveniji, ali i njegovim radom u Zagrebu, Splitu, sa posebnim akcentom na KPGT-u.

Ideju za rad na predstavi „Kompleks Ristić” dala vam je specifična situacija reditelja Ljubiše Ristića koji je gotovo izbrisan iz sećanja. Koju građu ste koristili za predstavu? Da li ste tokom istraživačkog rada razgovarali sa njegovim tadašnjim saradnicima?

Tokom samog procesa rada razgovarali smo s mnogo ljudi koji su na ovaj ili onaj način sarađivali sa Ristićem. Zanimljivo je kakav odnos imaju prema njemu njegovi uglavnom bivši saradnici. Kod nekih je to i dalje kritički odnos, kod drugih i posle toliko vremena negativna emocija prema njemu, prvenstveno zbog Ristićevog političkog angažmana, odnosno partije u kojoj se angažovao. Što se građe za predstavu tiče, imali smo ceo niz dramaturga iz Ljubljane, Zagreba i Beograda koji su skupljali različiti materijal i koji su  osvetlili Ristićev rad iz različitih uglova. Gledali smo puno video-snimaka predstava i pokušali smo da rekonstruišemo ne samo ono što je predstavljalo njegov dugogodišnji pozorišni rad, već i što je fenomen KPGT-a predstavljao u celini. I naravno, šta se sa tim fenomenom dogodilo kasnije. Kako se dogodila jedna vrsta njegove devalvacije.

Šta se u međuvremenu, po vama, dogodilo sa estetskim i ideološkim premisama na kojima je nastao Ristićev teatar?

Tu treba razlučiti estetske i ideološke premise. Politički angažman Ljubiše Ristića predstavlja antitezu njegovom umetničkom radu. Ne možemo naravno ocenjivati njegov umetnički rad, a isključiti njegovo političko delovanje u ovom periodu. Jako je zanimljiv način na koji on pokušava da opravda svoj politički angažman. Mislim da je u trenutku kada se uključio u JUL morao da ima svest. A i imao je, to je rekao u intervjuu za „Politiku”: ko je zapravo stvarno stajao iza JUL-a i koja je bila funkcija te partije u tom trenutku. Zanimljivo je i ovo što se trenutno događa sa Ristićem, a to je jedna vrsta njegove rehabilitacije. Nagrada na Sterijinom pozorju u Novom Sadu mi se čini da je upravo to i da se tu Ristić pokušava instrumentalizovati. Da se pokušava od njega napraviti ono što on zapravo nije. Videćemo šta će se sa tim dalje događati.

Zašto ste predstavu nazvali „Kompleks Ristić”? Možda i vi imate kompleks Ristića?

Previše sam mlad da bih imao kompleks Ristića ili kako god to zvali. Ali mislim da mnogo autora koje sam sreo, a koje je Ristić formirao, ima vrlo specifičan odnos prema njemu. U pitanju je cela grupa reditelja različitih generacija. To je ono zbog čega se predstava zove „Kompleks Ristić” sa jedne strane, sa druge i zbog ukupnosti onoga što je Ristić u svom umetničkom i političkom delovanju ostvario. I kompleks kao nešto što izmiče jeziku. Dakle, naša predstava Kompleks Ristić” na kraju se ne bavi toliko Ristićem, nego nama samima. Ristić i KPGT nam služe kao neka vrsta povoda da se bavimo danas sami sobom. Da vidimo kakav mi teatar stvaramo, šta je danas jugoslovenski prostor, ne mogu reći jedinstveni jer nije. Sve je napravljeno zato da taj prostor ne bude jedinstveni.

Šta bivši saradnici konkretno zameraju Ljubiši Ristiću?

To je duga priča. Mogao bih ići od osobe do osobe. Mnogo saradnika mu zameraju upravo taj politički angažman, ali mislim da je stvar i u tome da nisu kada su sarađivali sa Ristićem mogli da uspostave kritičku distancu prema njemu. Pripadam drugačijem tipu reditelja, budući da upravo radim na tome da glumci neprestano proputuju ono što radim. Ne želim da oni bezrezervno veruju ni meni ni mom radu, ni mojim idejama.

Ristić i dalje insistira na političkoj principijelnosti, odnosno ideji o zajedničkom kulturnom prostoru?

Mislim da ta politička principijelnost ne postoji nigde drugo nego u Ristićevoj glavi. Tu postoji puno kontradikcija u njegovom političkom delovanju. Mislim da je nemoguće govoriti o nekoj levoj ideji koja se realizuje kroz JUL. Neka partija se može zvati JUL, ali to ne znači da ona bilo šta ima sa levom idejom. Sa druge strane meni je fascinantno da zapravo neko ko  sa tih ideoloških premisa dođe u ovaj kontekst u kojem je on delovao devedesetih godina prošlog veka. U taj politički kontekst u kojem neko ko je napravio neke predstave koje jesu propitivale šta je autentična leva ideja i kako se ona izgubila u Jugoslaviji. Da onda u određenom trenutku ulazi u JUL Mire Marković i da to vidi kao nekakvu političku platformu sa koje može delovati.

Svojim predstavama provocirate, stavljate ljudima ogledalo pred lice? Šta stoji ispred vašeg ogledala?

Ne znam šta stoji ispred mog ogledala. Malo se gledam licem u lice. Borim se što više mogu protiv svoje narcisoidnosti. Ne znam da li sam lep. O ukusima se ne raspravlja.

Ponovo se suočavamo sa talasom izbeglica? Kakvu sliku danas ostavljaju na vas, budući da ste i sami bili izbeglica? Šta mislite o reagovanju Evropske unije na izbegličku krizu?

Mi zaboravljamo da je zapravo Evropa proizvela ovu izbegličku krizu. Da su njena politika i ekonomija naterale ove ljude da se pokrenu. Ne treba da zaboravimo ni na kolonijalnu istoriju Evrope. Evropa je legalizovala jedan oblik pljačke. Iz dela tih zemalja dolaze ljudi u tu istu Evropu, a ona im je uništila sve što je mogla. Uništila je svaku pretpostavku da te zemlje imaju nekakav normalan razvoj. Čak i posle perioda kada su te zemlje ostvarile samostalnost, Evropa je učinila sve kako bi stvorila ekonomsku zavisnost tih zemalja o njoj. I mislim da je ovo neka vrsta poetske pravde, a da nisam prepatetičan. Ne vidim zašto je problem da ti ljudi dolaze u tu Evropu. Ne vidim zašto je problem u tome da svaka osoba živi i radi gde hoće. Zar neko mora biti žrtva političkog progona da bi mogao da dobije izbeglički status u Evropi ili azil. Uz političko nasilje postoji i ekonomsko nasilje jer ti ljudi su takođe i žrtve ekonomskog nasilja koje je proizvedeno iz Evrope.

Srbija se nada ulasku u EU. Šta je Hrvatska dobila ulaskom u Evropsku uniju?

Srbija i Hrvatska će se, nakon što su tako lepo ratovale i što je toliko ljudi pobijeno i što su se potrudili da se raspad Jugoslavije dogodi oružanim putem, opet naći u jednoj asocijaciji zajedno. Srbija i Hrvatska bi trebalo da shvate da će, kako god se zvala država ili bilo šta u čemu su one, uvek biti komšinice i trebalo bi raditi na poboljšanju njihovih bilateralnih odnosa. Mislim da Hrvatskoj to u ovom trenutku nikako ne odgovara. HDZ je uspeo ponovo da proizvede antisrpsku histeriju, to je gore nego devedesetih. Srbija tu isto ima svoje kalkulacije. Mislim da je taj sukob niske napetosti u odnosu na ove dve države vrlo zahvalan za unutrašnju politiku i jedne i druge zemlje.

--------------------------------------------------------------------

 Večeras na Bitefu „Smrt Ivana Iljiča” u JDP-u

Na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta večeras će kao treća premijera ovogodišnjeg 49. Bitefa biti izvedena predstava „Smrt Ivana Iljiča” po delu L. N. Tolstoja u režiji Tomija Janežiča i u produkciji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

 Predstava „Smrt Ivana Iljiča” otvara pitanje života: kako živeti u skladu sa sobom i šta daje smisao našim životima.

Nastavak na Politika...