Izvor: Blic, 10.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa je mala bez Rusije
Evropa je mala bez Rusije
PODGORICA - S rediteljem 'Galeba', prvog dela ambiciozno najavljene trilogije posvećene Čehovu, Paolom Mađelijem, publika je na pretpremijeri 3. oktobra u CNP-u mogla da podeli i radost i nervozu koje je on (sa)osećao s glumcima.
Na koji način vas je Čehov inspirisao za rad na trilogiji 'Galeb'-'Ivanov'-'Prosidba'?
- Čehov je moj omiljeni pisac, moglo bi se reći, moja fiks-ideja. 'Ivanova' i 'Prosidbu' nisam još uradio, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a hoću, jer se radi o fazama jednog projekta. Ostala njegova dela sam adaptirao. Nema potrebe da ga ja kvalifikujem kao jednog od najvećih književnih genija. Ili kao oca moderne dramaturgije i savremenog teatra. U celom svom opusu on neprestano postavlja pitanje zašto živimo, vredi li ovako živeti, može li se živeti drugačije.
Iako je, kako kažete, Čehov otac savremenog teatra, koliko ga je moguće neosetno uokviriti i upodobiti pozorišnim tendencijama 21. veka? Da li je sentenca Konstantina Trepljova o monopolu mediokritetstva u pozorištu danas istinitija nego onda?
- Kroz predstavu se provlači moto mladog, neprihvaćenog dramskog pisca Konstantina Gavrilovića Trepljova koji glasi: 'Nove forme su potrebne'. A, mediokritetstvo je sve prisutnije, zbog toga što su umetnici postali poslušnici, a umetnost je po prirodi stvari neposlušna.
I do sada ste sarađivali sa CNP-om. Vaši 'Malograđani' su obišli svet. U oba slučaja predstave ste radili s mešovitom glumačkom ekipom. Koliko vam je ta različita nacionalnost saradnika važan momenat u radu?
- Na ovim prostorima svi strašno kasnimo. Nervira me zatvorenost, oziđivanje. Eto, uskoro ću raditi predstavu u Francuskoj u kojoj ću i igrati. U mojoj trupi od 40 glumaca su tri Francuza, jedan je iz Kolumbije, jedan iz Praga. Svugde u Evropi je normalna dvojezična, trojezična gluma, a tu su i koprodukcije iz raznih zemalja. Ovde je sve zatvoreno, prave se predstave za 'dve ulice'. Ne mislim tu na CNP, nego uopšte uzevši, to je tako u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Beogradu. Ima tu puno talentovanih ljudi koji bi mogli nešto da naprave. Ali, tu se radi i o politici teatarskih kuća. U suštini, ništa nije teško. Sramota je da mi još nismo ukapirali da je Evropa bez majke Rusije mala sredina i da smo itekako upućeni jedni na druge.
Mnoge kolege i glumci vas opisuju kao zahtevnog reditelja. Ipak, kažu da su svesni da u sve što radite ulažete ogromnu energiju i ljubav. I prema poslu i prema njima.
- U teatru, kao i u životu, sloboda mora biti jedan redukovani prostor gde su pravila igre jasna. Sloboda nije anarhija. Slobodu čine čvrsto određena pravila igre. Koncept u teatru je ono što je sloboda u društvu. Ako društvo nije definisalo slobodu onako kako treba, onda ni ono ne postoji. U okviru te slobode, dakle, treba biti strog, a pravila treba neprestano kontrolisati. I. Radulović
