Izvor: Večernje novosti, 12.Apr.2020, 17:03

Evo vremena

Danas, jasno uočavamo dve vrste ljudi, prvi su oni koji otkrivaju sebe sebi, a drugi su oni koji otkrivaju sebe drugima. Sa pandemijom ili ne, uvek je tako - jeste, ali zaraza nam sada pomaže da izoštrimo vidik Naravno, istoriju čoveka kao vrste najpreciznije definišemo kao istoriju smrti. I svi ljudi koji ovog časa žive moraju smrt okusiti, ali u ona doba kad haraju zaraze, učini nam se da je smrt za dlaku bliža nego inače. Danas, jasno uočavamo dve vrste ljudi, prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << su oni koji otkrivaju sebe sebi, a drugi su oni koji otkrivaju sebe drugima. Sa pandemijom ili ne, uvek je tako - jeste, ali zaraza nam sada pomaže da izoštrimo vidik. Godinama slušam pisce koji kažu - da je malo više vremena sigurno bi pisali romane. Godinama čujem neke žene koje kažu - da je malo više vremena kuvale bi svakoga dana. Godinama srećem ljude koji za svako "ne" imaju opravdanje, a to je nedostatak vremena. Pojavila se korona. Izolovani smo. Evo vremena! Evo celog dana! Evo cele noći! Zašto ne pričaš dugu priču koja se izlije u roman? Zašto ne kuvaš? Zašto ne pročitaš onu debelu knjigu za koju godinama nisi imao vremena? Imaš baštu, nauči da sadiš paradajz, jer godinama nisi imao vremena. Među onima koji sebe otkrivaju sebi uzimam primer mladog šahiste koji koristi ovo vreme da ponire u tajne šaha. U partije Kapablanke i Aljehina, u anegdote o Fišeru i Talju... u otvaranja, odbrane, završnice. Milijarde šahovskih kombinacija čekaju na svakoga koji zna pravila šaha. Čak se može igrati i bez suparnika, jer na internetu postoje odlični sajtovi na kojima je moguće sebi prilagoditi snagu programa protiv kojeg se igra. Među onima koji sebe otkrivaju drugima vidim ljude koji čine dobra dela (oni spadaju i u prvu grupu, jer sebe otkrivaju sebi tako što iznova iskopavaju dubok bunar čovečnosti koju smo godinama zatrpavali u sebi), ali postoje i oni koji ovo vreme koriste da drugima pokažu ono najcrnje što nose - stav o svemu i svačemu. Bližnji mi često prenose kakve nebulozne stavove iznose pojedinci preko društvenih mreža. Ponekad mi žena pročita šta neko piše, kako želi da se predstavi duhovitim ili dušebrižnikom koji nešto razotkriva... Ponekad, a pošto poznajem te ljude, pogodim ko se javio sa kakvom idejom. I najviše me čudi zašto o lekovima raspravljaju ljudi koji nisu farmaceuti. Društvene mreže i dalje, a sada pojačano, služe da osoba A nešto poruči osobi B, a tako se preporuči osobi C. Svi koji razotkrivaju brojne teorije zavere imaju pravo na to, jer zdrav razum nam ne dozovoljava da bilo kom centru moći u svetu bilo šta verujemo, ali niko još uvek ne nudi dokaze. Svet se menja kao što se uvek menjao, a da li je virus neko pustio sa ciljem da ukine papirna dokumenta ili da konačno ukine papirni i metalni novac? Nadam se da neće doći do toga da učenje na daljinu postane trend i da onda svaka država zaposli stotinak prosvetnih radnika a ostali ispadnu višak. Ako je zavera iza virusa, onda njene nalogodavce i realizatore treba tražiti u ishodima i interesima koji će se oplododiti u budućnosti. Ako je virus došao bez čovekove ruke, čekajmo da prođe kao što su prošle mnoge zaraze. Iskoristimo ovo vreme. Narodi i imperije padali su pred naletima kuge, a ponekad su granice utvrđivane nakon pandemija. Justinijan je želeo da preotme neke delove Zapadnog rimskog carstva, ali ga je sprečila kuga, ta ista klica koju spominju i istoričar Tukidid i pesnik Homer u "Ilijadi". Hipokrat nas uči o potrebi da se izoluju inficirane osobe. Epidemije ubijaju i sirotinju i careve. Tako je sklopio oči i Marko Aurelije iz dinastije Antonina. U "Dekameronu" Bokačo priča šta pričaju ljudi u vreme kuge. U drugoj polovini XVII veka ista pošast pohodila je London, o čemu piše Danijel Defo. A kada Španci stigoše na Karibe, donesoše zarazne bolesti: vodene kozice, ospice i bubonsku kugu, i time ubiše možda i devet desetina starosedelaca koji ranije tim bolestima nisu bili izloženi. Kad se Kolumbo iskrcao na ostrvo Hispaniola, zatekao je oko 60.000 ljubaznih domaćina, a za pedesetak godina ostalo ih je manje od hiljadu. Beli čovek je doneo bolesti u Latinsku Ameriku i tako ubio mnoge narode i jezike. Postoji pretpostavka da je više od pedeset miliona stanovnika Latinske Amerike tokom dve stotine godina stradalo od pandemija koje je iskašljao belac, Evropljanin koji sada blokira dolazak migrantima iz Afrike i Azije i ravnodušno ih gleda kako se dave u Sredozemlju. U Rusiji je bilo sedam pandemija kolere. Španska groznica, pre samo stotinu godina, odnela je više od pedeset miliona ljudi. A mi smo razmaženi danas. Lako guramo prst u oko lekarima, a to nas, i kao kolektivitet i kao pojedince, može dovesti samo u težu situaciju. "Nestrpljiv bolesnik čini lekara okrutnim", davno je rekao Aristotel. U Bibliji nađoh, u "Drugoj knjizi Samuilovoj", u 24. poglavlju, da od kuge pomrije sedamdeset hiljada ljudi. Ovom prilikom podsećam vas na islamski način borbe protiv epidemija, a koji je zasnovan na hadisu koji se može naći u Buharijinoj zbirci: "Kada čujete da se u nekoj zemlji pojavila (epidemija), ne ulazite u nju! A ako se ona pojavi u zemlji u kojoj se nalazite, ne izlazite iz nje bježeći od epidemije!"

Nastavak na Večernje novosti...