Izvor: B92, 15.Feb.2011, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eva Braun u Gun klubu
Dva i po sata za pamćenje ili kako je sinoć u Beogradu Eva Braun stavila znak jednakosti između pop muzike i umetnosti.
Prva dva albuma Eve Braun spadaju u sam vrh srpske, a zašto ne reći i jugoslovenske, pop muzike. To je grupa koja u svom žanru na žalost nema konkurenciju, i to u bukvalnom smislu te reči. Na prste jedne ruke se mogu izbrojati grupe koje pevaju na srpskom jeziku, a u čijoj muzici se osećaju uticaji bendova kao što su The Beatles, Big Star, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Teenage Fanclub i Dinosaur Jr. Ovo je zemlja u kojoj će doveka prve asocijacije na besmislene termine kao što su „pop kralj" i „pop kraljica" biti Michael Jackson i Madonna.
Pre nego što se pozabavim koncertom koji je Eva Braun sinoć održala u prepunom Gun klubu, osvrnuću se nakratko na istorijat benda koji je vrlo važan za dalju priču. Grupu su krajem osamdesetih osnovali Goran Vasović Vaske i Petar Dolinka Pjer, a ubrzo im se pridružio gitarista Milan Glavaški. Njih trojica su srž Eve Braun, i ma šta ko pričao, ova grupa nije ista kada nedostaje jedan od njih. To smo videli na albumima „Heart Core" i „Everest" na kojima nisu svirali Milan i Pjer. Ruku na srce, te ploče imaju nekoliko dobrih pesama, ali u poređenju sa stilskim šarenilom koje je krasilo prva dva izdanja, bili su kilometrima iza. Za to vreme, Milan je svirao u bendu Popcycle, poslednjih godina u Rebel Star, a Pjer je okačio gitaru o klin. Tako beše od 1996. sve do 2007. godine, kada su se ponovo ujedinili. U ovdašnjim medijima to njihovo ujedinjenje je prošlo prilično nezapaženo, a verovatno to ima veze sa onim činjenicama iz prvog pasusa. Neću da kažem da je to ponovno okupljanje Eve Braun imalo istu težinu kao da su nekada Milan, Koja i Vd obnovili Šarla, ali nije bilo ni mnogo daleko od toga. Kada je pop muzika u pitanju, Srbija nije nikada imala tri talentovanija muzičara u jednoj grupi. Na osnovu njihovog stila sviranja, nagađam da je Vaske inficiran britanskim popom, Milan američkim rokom, a Pjer raznoraznim singer-songwriterima. Ukoliko bismo njihove senzibilitete upoređivali sa savremenim muzičkim časopisima, Vaske je između „Q" i „NME", Milan je „Uncut" a što je stariji, sve je bliži profilu magazina „Wire", dok je Pjer sve to, plus „Mojo". Iako nisu savršeni, te njihove mane kada sviraju zajedno ne postoje - taman kada pomislite da je pesma previše „slatka", tu je Milan da je učini sirovijom, odnosno kada vam se učini da će solo potrajati, tu je Vaske sa melodičnim refrenom. Drugim rečima, retko se sreću takva tri sinhronizovana muzičara.
Šta reći o njihovom sinoćnjem beogradskom koncertu? Mislim da bi bilo potpuno trivijalno da nabrajam koje su pesme bile na repertoaru, ko je u kojoj kako svirao i čiji solo je bio bolji. Ako vam kažem da je koncert trajao 2 sata i 40 minuta tokom kojih su izveli oko 35 pesama, logično je pitanje koju pesmu nisu svirali. Što se mene tiče, nedostajale su samo „Cabaret Noir", „Balada o slanom moru" i „Brian Wilson", no zamerka tog tipa bi bila traženje igle u plastu sena. Ono što je važno reći je da smo sinoć čuli 7-8 pesama sa novog albuma „Playback" i da gotovo sve zvuče predivno. Prvi utisak je da će pomenuta stilska različitost koja je krasila „Pop Music" biti prisutna i na novoj ploči - Vaske je tu da „zašećeri", Milan da „raspojasa" i „zanojzi", a Pjer da sve to oboji svojim jedinstvenim glasom i originalnim stihovima. Bila bi nepravda ne pomenuti i ostatak benda kog su činili Goran Obradović Obra na basu (svirao sa Milanom u Popcycle, inače jedan od najvećih fanova mersybeat pravca u Srbiji), za bubnjevima je bio Ljubomir Rajić Ljuba, plus još jedan gitarista kome na žalost ne znam ime. Tri električne, jedna akustična gitara, bas, bubanj, klavijature u par pesama, plus tri vokala. Šta ćete više?
Dok sam služao novi aranžman pesme „Osmeh", sa sve onim gotovo jazzy uvodom, nisam se mogao načuditi činjenici da je Pjer bio toliko dugo van muzike. Kako je moguće da neko sa toliko talenta reši da batali muziku? Pored najvećih hitova grupe koji su očekivano dočekani burnim ovacijama, upravo su Pjerove pesme dobile najviše aplauza. Jer slušajući „Osmeh", „Aljasku" („Stephanie Says") ili „Povedi me da hodam", usta svih onih koji tvrde da je pop muzika puka zabava, a ne umetnost - behu zapušena. Iskreno se nadam da Pjer neće više praviti ovolike pauze, a posebno bih voleo da ga čujem u prostoru sa tišom publikom, kako sam na akustičnoj gitari izvodi svoje pesme. A ne sumnjam da ih ima. Kad smo već kod sugestija, mislim da bi bilo super da Eva Braun održi par konceptualnih koncerata na kojima bi u celosti izvela „Prisluškivanja" ili „Pop Music". Sa sve duvačima u pesmi „Brian Wilson"!
Što se zvuka tiče, u prvih pola sata je bio prilično loš – mikrofonija, zvučnik koji probija, bas koji se jedva čuje...no nakon tih dečjih bolesti, stanje se malo popravilo, pa smo mogli da se skoncentrišemo na muziku. Kad smo kod mikrofonije, Milan ju je pravio svako malo, a posebno je bila upečatljiva ona u uvodu nove pesme „Okreni moj broj", koja je bila još duža i nekontrolisanija nego na studijskom snimku, a samim tim i lepša. Od novih pesama su mi posebno ostale u glavi zarazni Vasketov pop u „Posle tebe", budući singl „Istra", kao i možda najlepša od svih, „niljangovska" tema, od čijeg imena mi je u glavi ostala samo reč „kamenje". U okviru bisa, odsvirali su par novih numera, plus „Ne dozvoli" od Cacadou Look, da bi onda ponovo izveli pet pesama koje su već svirali, na oduševljene publike. Moram priznati da to ponavljanje nije baš bilo neophodno - ako već nisu uvežbali druge pesme, mogao je neko sam da odsvira neku koje se seća, ili ako su već rešili da naprave reprizu, mislim da je jedna numera bila sasvim dovoljna. No, hajde da ne cepidlačim – 160 minuta, je 160 minuta.
Sve u svemu beše ovo javni čas svima koji žele da izvode pop muziku na srpskom. A nama koji nemamo te pretenzije, beše ovo noć koja neće tako lako izbledeti iz memoreksa. Jedva čekam da čujem „Playback", koji je najvaljen za mart mesec, no s obzirom na tranziciono stanje u kom se ceo B92 nalazi, iskreno se nadam da se taj datum neće prolongirati. Sudeći po novim pesmama koje smo sinoć čuli, reč je o albumu koji vredi čekati.
U okviru ovog žanra, bolju zabavu od Eve Braun bi vam eventualno mogli pružiti Teenage Fanclub, Yo La Tengo, The Posies ili Cotton Mather, a svi znamo koliko često oni zalaze istočno od Beča. Tako da ako sinoć niste bili u Gun klubu, a volite kvalitetnu pop muziku, nemojte propustiti sledeću priliku kada Eva Braun bude imala koncert u vašem gradu. Pjer, Vaske i Milan neće večno biti zajedno.
