Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eseji o Andriću
Niz novih knjiga pojavio se u proteklom periodu, a čitaocima bi ih valjalo predstaviti. Izbor šta će pročitati je, naravno, na njima.
Poznati kritičar i esejista Milosav Buca Mirković napisao je „Esej o eseju. Ivo Andrić i Francisko de Goja” (privatno izdanje Božidara Stamatovića), knjigu koja se bavi Andrićevim „Razgovorom sa Gojom”. Mirković na samom početku ocenjuje da je „na snažnim akordima madridskih reminiscencija inspirisana ovde jedna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << estetička balada u kojoj se umetnička iskustva španskog slikara i jugoslovenskog pripovedača slivaju u proročki govor o sudbini i pozvanju umetnika, i šire, o čovekovom mestu u društvu i u kosmosu”. U odgonetanju Andrićevog odnosa prema Goji, Mirković će se podsetiti i Krležinog eseja „FranciskoJoseGoyaYLuicentes”, zaustavljajući se posebno na odnosu tri velikana, dva pisca i jednog slikara, prema bolesti i starosti. Ova Mirkovićeva knjiga, pisana finim istančanim i jasnim jezikom primer je onih eseja kakvih danas retko ima.
I druga Mirkovićeva knjiga posvećena je Andriću, toj i danas književnoj zagonetki i inspiraciji. „Jelena, deca i ljudi Ive Andrića. Eseji i vinjete” (isti izdavač) naziv je dela koje se sastoji iz sedam eseja. Polazeći od Andrićeve lirske novele preko vidika Travničke hronike, Mirković zaključuje da je Andrićeva definicija života i karakter njegove mudrosti – sokratovski: „I kad vidim njihove uzroke, oni ne prestaju da me uznemiravaju i čude.”
„Helenski bogovi”, knjiga poezije Đoka Stojičića (izdanje „VEGA medija”, Novi Sad) do sada, po oceni kritičara, Stojičićeva najbolja knjiga. Nastala je, kaže pisac, kao plod njegove dugogodišnje fascinacije starom Grčkom, njenom civilizacijom i mitovima; na njih autor podseća i tumači kroz poređenja sa našim vremenom. Od prve pesme, „Arhimed, tačka oslonca” i sledećih, posvećenih grčkim filozofima, Homeru, trima mudrostima Talesa Miletskog („Najteže je upoznati sebe!”, „Najlakše je davati savete!” i „Ne činimo ono što osuđujemo kod drugih ljudi!” sve do Odiseja i Sapfe, Đoko Stojičić uči nas iznova lepoti saznavanja sveta i umetnosti korišćenja tog znanja. Uz ovu knjigu ide i esej Zorana Gluščevića koji je, oduševljen ovom knjigom, zapisao da su „Helenski bogovi” uzbudljiva pesnička pustolovina.
Radnja najnovijeg romana Živorada Žike Lazića „Ako me sretnete” (izdavač Narodna biblioteka Smederevo), sa podnaslovom „Razaranje Srbije u trećem pohodu Zapada na Rusiju” počinje sirenom 24. marta 1999. godine, i odlukom glavnog junaka, sudije, da se vrati u rodno selo, Lug. Preplitanje prošlosti iz Drugog svetskog rata, nemačko i savezničko bombardovanje Srbije, surovost pobedničke vlasti prema „klasnom neprijatelju”, u ovom Lazićevom romanu prepliću se sa sentimentalnim putovanjem u mladost koja je u starosti jedino utočište. Ovaj roman pokazuje još jednom da je Živorad Lazić u našoj književnosti danas možda najbolji poznavalac duše srpskog sela.
Priče i kozerije poznatog satiričara Milovana Vržine „Imena Juda nalaze se svuda” (Izdanje Zadužbine Petar Kočić, Banjaluka–Beograd) baš nam ne daju da se lagodno opustimo; naprotiv, podsećaju nas na greške koje čovek ume da napravi iz nepotrebne i ničim opravdane sujete, iz neznanja iako veruje da sve znamo, iz nepoštenja iako veruje da je najpošteniji na svetu, iz gluposti iako je ubeđen da je svu pamet sveta popio" Celi svet nije imun na to, ali su Srbi krivi i za Prvi svetski rat i mir nakon njega, i za kinesku kulturnu revoluciju, i ubistvo Martina Lutera Kinga, i atomsku bombu bačenu na Hirošimu" „Za to što su u pravu, krivi su takođe oni"” kaže Vržina.
U izdanju „Čigoja štampe” iz Beograda pojavile su se „Pripovedi” Dušana R. Ilića, pesnika, dramskog pisca i pisca za decu" U pogovoru knjizi, pričama-sećanjima na ljude i vremena u kojima smo živeli ili onih o kojima smo slušali, Ilić kaže: „Verujem da se mogu pronaći neobične radosti življenja u ovom svetu preozbiljnih ljudi, obuzetih kompjuterskim prolazećim igrama. Nemavremenikovića. Svet ipak opstaje zahvaljujući vilenjacima"” Ova knjiga o „običnim” ljudima to pokazuje još jednom.
A. C.
[objavljeno: 07/11/2008]
.jpg)
