Izvor: Politika, 07.Jul.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ermitaž u Amsterdamu
Depandans slavnog muzeja iz Sankt Peterburga otvoren je izložbom „Na ruskom dvoru, dvor i protokol u 19. veku”
Specijalno za „Politiku”
Amsterdam – Uz vatromet i prisustvo visokih ruskih državnika na čelu sa predsednikom Ruske Federacije Medvedovim i kraljicom Holandije Beatriks, proslavljeno je otvaranje novog muzeja u Amsterdamu – depandansa sanpeterburškog Ermitaža. Zgrada muzeja nalazi se u nekadašnjem staračkom domu u samom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << centru Amsterdama, na reci Amstel. Datira iz 1681. godine, kada je bogati trgovac Barent Heleman odvojio veliku sumu novca i zaveštao je sa ciljem da se finansira izgradnja doma za starice i udovice. Već od prvog dana, ovo zdanje plenilo je svojim mirnim klasicističkim stilom, jednostavnošću i simetrijom, a svojom dužinom od 102 metra predstavljalo je tada, u 17 veku, i zgradu sa najdužom fasadom u gradu.
Ideja da se u njega useli depandans Ermitaža rodila se posle susreta direktora Ermitaža u Sankt Peterburgu M. Pjotrovskog i Van Vena, direktora amsterdamskog depandansa. Šetajući baštom zdanja koje je tražilo novu namenu, Van Ven je upitao Pjotrovskog šta misli o tome da se ovde otvori „satelit muzej” Ermitaža. Pjotrovski je odgovorio rečima koje su ove nedelje sve novine citirale: „What a crazy idea, but what a fantastic idea!”
Pjotrovski je ponosan izgledom muzeja i kvalitetom restauracije. Primetio je da bi i „Petar Veliki koji je boravio u Holandiji i noćio u hotelu ’Doelen’ nekoliko ulica dalje, bio zadovoljan saznanjem da će u ovom zdanju biti izložene kolekcije slika čije je skupljanje sam otpočeo”.
Osnov zbirke budućeg ruskog Ermitaža predstavljala je kolekcija slika koju je Petar Veliki kupio prilikom svog putovanja Zapadnom Evropom 1697. godine; njegovu strast prema umetnosti nastavila je i Katarina Velika koja je u Berlinu najpre kupila 225 slika, a potom još 4000, a ubrzo dodala i 10.000 crteža i printova, skulpture klasične i moderne umetnosti, srebro, porcelan, nameštaj i obrađeno drago kamenje. I posle njene smrti zbirka ruskog Ermitaža je rasla. Tako je Nikolaj I 1850. godine u Holandiji kupio kolekciju umetničkih dela iz zaostavštine holandskog kralja Vilhelma II. Ruski Ermitaž postaje državni muzej 1917, a njegova kolekcija se uvećava posle Oktobarske revolucije uglavnom konfiskovanjem umetničkih dela. Danas sanpeterburški Ermitaž ima impresivnu kolekciju od oko tri miliona predmeta – „svega” 65.000 je izloženo u njegovih 350 sala. Nešto je izloženo u „satelit muzejima” kao što je ovaj u Amsterdamu, otvoren protekle subote, ali njen najveći deo leži i dalje u muzejskom depou.
Amsterdamski depandans otvoren je izložbom „Na ruskom dvoru, dvor i protokol u 19 veku”. Za ovu priliku izdvojeno je oko 2.200 predmeta, balskih haljina, kostima, uniformi, portreta, skupocenih poklona, ličnih predmeta koji su pripadali carevima i caricama dinastije Romanov, slika, filmskog materijala. Predstavljena su dva aspekta života na dvoru – audijencija koja prikazuje zvaničnu kulturu na dvoru sa svojim bezbrojnim ceremonijama i striktnim protokolom, i bal i dvorske proslave. Izložba verno prikazuje hronologiju protokola: u velikoj staklenoj vitrini Sale za audijenciju poređani su kostimi dvorjana, državnih i drugih zvaničnika koji čekaju „svoj red” da se predstave caru i carici koji, za tu priliku, stoje na podijumu pored prestola. Tu je i sto, postavljen za „državni banket” za koji je korišćen berlinski servis koji je nemački kajzer Vilhelm II poklonio Nikolaju II.
U drugom krilu amsterdamskog Ermitaža prikazan je – bal koji se otvarao polonezom, a potom bi sledili kadril i druge francuske igre. Na balu se nije samo igralo, već i pušilo i kartalo, a sve se uvek završavalo vatrometom. Niz manjih vitrina prikazuje i setove karata korišćenih na dvoru, lule i pribor za pušenje. Izložena je i bogata kolekcija lepeza Marije Fjodorovne, žene Aleksandra III, njene balske cipele, ručni suncobrani, rukavice"
Carevi su organizovali i tematske balove i tada se od gostiju očekivalo da svoju odeću prilagode izabranoj temi. Kao teme su birane: kineska nošnja, moda u staroj Grčkoj, moda 16. veka. Na balu, posvećenom renesansi, kralj Nikolaj I se predstavio obučen u oklop, a njegova supruga je za tu priliku obukla repliku haljine iz tog doba. Primeri ovih kostima i fotografije sa „maskiranim” zvanicama ruskih kraljeva izloženi su u manjim vitrinama oko sale za bal.
Zbog izuzetnih i retkih eksponata koji su za ovu izložbu poslati u Amsterdam, kao što je presto kralja Petra I (prikazan u sali za audijencije), direktor Pjotrovski je morao da se pravda „kod kuće”: zamereno mu je da „tek tako” deli „strancima” rusku umetnost. On o tome, pak, kaže: „Ljudi koji se žale su ljudi koji ne posećuju muzeje. Ja verujem da će se posetiocima povećavati ’apetit’ i naterati ih da putuju u Sankt Peterburg. Ovde se radi i o strateškom koraku, kao i o koraku napred u našoj zajedničkoj kulturnoj tradiciji.”
I, nema sumnje da je u pravu: u Ermitažu se nude i reklamni folderi za posetu Rusiji, Moskvi, Sankt Peterburgu. Prvi putnici su se već najavili"
M. Štokermans
[objavljeno: 08/07/2009]
