Izvor: N1 televizija, 17.Jun.2017, 13:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Erlend Lu za N1: Politička moć najopasnije što možete dobiti

Norveški pisac Erlend Lu ocenio je u Novom danu televizije N1 da je tema istine jedna od najzanimljivijih za književnost danas – šta je istina i da li univerzalna istija postoji. Lu smatra i da je politička moć jedna od najopasnijih stvari koje čovek može da dobije u svom životu.

Lu kaže da je za književnost danas jako zanimljiva tema istine. “Šta je istina? Da li postoji tako nešto kao što je univerzalna istina? Da li možemo da kažemo da je nešto istinito što >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << nije i da li to može da prođe. To je možda najvažnija tema u Evropi, ali posebno u Americi, i u Rusiji”, ocenio je on.

Norveški pisac smatra i da je politička moć jedna od najopasnijih stvari koje čovek može da dobije u svom životu. “Možete biti idealista, dokazano je kroz istoriju - budete idealista, želite neke promene, a kada to postignete, dobijete političku moć, posle godinu ili dve, sve ode dođavola, taj idealizam ili veći deo njega. Radi se o tome da ljudi na vlasti žele da obezbede svoje porodice, prijatelje, klasu, susede itd. To se dešava isto svuda. Što više moći imate, to ste korumpiraniji. I situacija će biti još gora. To je svuda tako i to više nije ni tajna. Jednostavno, takvi smo ljudi. Pogledajte, recimo, decu kako se igraju, isti je mehanizam. I jednsotavno, kada čovek poraste, stvari nisu bolje nego još gore”, upozorava on.

Stoltenberg dosadan, razmišljao sam kako da ga oživim

U svom romanu FVONK donosi priču o neobičnom i neočekivanom prijateljstvu između sredovečnog autsajdera, neprilagođenog usamljenika, sa apsurdnim opsesijama i strahovima, koji ne zna kako da se izbori s “nekulturom” i Jensa Stoltenberga, tadašnjeg premijera Norveške, koji je starajući se o državi, izgubio sebe i jednostavan život.

“To mi je palo na pamet kada sam razmišljao o norveškom premijeru u to vreme, g-dinu Stoltenbergu. Ja sam ga upoznao više puta, on je naravno jako pametan kao većina premijera, ali bio je dosta dosadan takođe. Tako sam razmišljao kako bih mogao da učinim tog čoveka da ima neke interne fantazije, interni zamišljen život, kako da ga oživim i da bude uzbudljiviji. Tako da sam želeo da on ima recimo nervni slom i da jednostavno ode da boravi kao gost u kući nekog običnog norveškog čoveka koji ima slične probleme, usamljen je, itd. Oni su se na neki način na kraju našli i u mojoj knjizi premijer je onako detinjast, što mi je bilo jako zabavno”, objašnjava on.

Lu kaže da Stoltenbergov kabinet nikada nije komentarisao njegovu knjigu, već su je jednostavno prećutali.

Potrošačko društvo nije rešenje

Iako smatra da su ljudi u dušu i srcu isti, bez obzira gde žive, zbog čega neka knjiga, ko god da ju je napisao, može da pronađe čitaoce u bilo kom delu sveta, Lu pretpostavlja da su mladi ljudi u Srbiji i Norveškoj ipak različiti budući da su odrasli u drugačijem sistemu.

Mladi u Zapadnoj i Severnoj Evropi odrastaju tako da su navikli da im se sve da na tacni, kaže Lu, ali dodaje da im se može oprostiti što veruju da život mogu da žive samo kao potrošači i da se ništa drugo od njih ne očekuje.

“Ja se ne nadam da mladi ovde nemaju ista osećanja, jer se svet bukvalno ruši pred našim očima i moramo da radimo zajedno da rešimo taj problem. Konzumerizam, potroščako društvo, nije rešenje, po meni. Srspki mladi, ne znam, ja se nadam da su aktivisti, nadam se da rastu razmišljajući i misleći da moraju da promene stvari na globalnom i na lokalnom nivou”, kaže Lu.

Prirodu otkrijemo kada smo na pragu da je izgubimo

U romanu “Naivan. Super” ima rečenicu koja glasi: “Moj deda je bio car. Pitam se da li u mojoj generaciji uopšte ima careva?“ Kaže da je ta rečenica omaž njegovom dedi koji mu je bio vodič u životu, te da se često pita “kakvi ćemo mi biti vodiči, da li ćemo misliti samo na sebe, posebno danas sa svim ovim pametnim telefonima, društvenim mrežama i kratkom pažnjom”.

Lu ističe da mu je, kao i junacima njegovih romana, priroda jako bitna. “Živim u gradu, ali ako trčim ili vozim bicikl, treba mi 10 minuta da odem do prve šume. Nekoliko puta nedeljno idem u šumu, idem da trčim, da vozim bicikl, po nekoliko sati. Ne moram da se preselim u šumu, ali biti tamo je jako bitno, samo da pobegnem od ljudi, buke… Priroda je nešto što otkrijemo kada smo na pragu da je izgubimo”, upozorava on.

Književni klasici su moje zvezde vodilje

Na pitanje koje knjige on voli da čita, Lu kaže da često čita o stvarima koje mora da sazna kako bi obradio neku svoju ideju, npr. knjige o sociološkim temama ili o prirodi. Pored toga, vraća se klasicima jer, kako kaže, zna da će ga novi romani razočarati.

“Ponovo čitam Mobija Dika i Budenbrokove Tomasa Mana, ti klasici su mi jako bitni, to su mi zvezde vodilje”, ističe Lu i dodaje da mu je u mladosti omiljeni pisac bio norveški nobelovac Knut Hamsun, a da je u međuvremenu jako zavoleo Tolstoja i Ričarda Brotigana, poslednjeg američkog pisca bit generacije.

Lu je trenutno boravi u Beogradu gde je gost književnog festivala Krokodil. Publici će se predstaviti večeras od 20 sati, u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije.

Nastavak na N1 televizija...