Izvor: Blic, 09.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erkondišnovi vodopadi
Erkondišnovi vodopadi
Djiram Wiesbadenom, kad najednom - mlaz hladne vode. Otkud voda iz vedra neba, pomislim i pogledam uvis, kad – erkondišn. Obrišem lice, stavim naočari da sakrijem brljotinu od šminke, al opet - voda. Ovaj put, niz stakla mojih djozluka. Furam zalaufana deset narednih metara naslepo i tu nekako prikočim. Skinem naočari, izglancam stakla, kad samo nakon par sekundi, mlaz vode - niz moja ledja. Svratim u poslastičaru, poručim čašu vode, tek da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povratim od šoka. Jer ovako zagrejana, teško da bih stala pod hladan tuš, čak i na plaži, kamoli na ulici. Protrljam ledja bluzom, žureći, ne bih li što pre obavila poslove po vrelom danu, kad - štrc, pa opet štrc i štrc. Ovaj put, na moje sveže isfenirane šiške. Izem ti ovakvu frizuru dopunjenju razmazanom šminkom i mokrom odećom, pomislim i krenem da psujem naglas. Odnese mi voda sav glamur i luminacije, kojima sam plenila prolaznike. Ovakva, kakva sam, smlaćena vodom iz tudjih rashladnih uredjaja, ni za svoju rodjenu gajbu nisam, kamoli za ulicu. Odem u obližnji park, u hladovinu, da malo predahnem i da sa strane, diskretno osmotrim, kako da rešim problem vode koja se sliva sa svakog prozora ili balkona, zavisno gde je ko nadrkečio svoju spoljnu jedinicu. I jedino što sam pametno mogla da smislim (s obzirom na količinu načičkanih rashladnih mašina i tonu vode koja se sliva na ulicu i prolazike) je – da u prvoj radnji kupim kišobran u i da se napravim - luda. Jer, već sam ionako, podobro flipnula od nasilnog polivanja hladnom vodom.
