Izvor: Blic, 10.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Enter Laibach
Enter Laibach
Prošle nedelje na Drugom programu RTS emitovan je snimak nastupa Laibacha na Exit festivalu. Ta moćna, crno-bela sprega zvuka, slike_arhiva i posvećenosti evocirala je mnoštvo svetlih tačaka kojima je ova grupa obeležila svoj uspon ka značajnom mestu koje im na svetskoj sceni već dugo pripada. Laibach, naravno, nije bio ni shvaćen ni prihvaćen u svojoj matičnoj zemlji, pri čemu podjednako mislim na Sloveniju i Jugoslaviju. Time je jedan od njihovih ciljeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bio nepogrešivo postignut: izazvali su, a zatim dosledno u upečatljivo podsticali i negovali zbunjenost zlonamernih, agresivnost neobaveštenih i radost odabranih. Od početka rešeni da se ne zaustave, mirno su – delujući pod jednim od najplemenitijih simbola, jednakokrakim krstom – podnosili optužbe da su ovo, ili ono, da zastupaju ovoga, ili onoga i da ugrožavaju nešto što, zapravo, ugrožava i nas i njih. Silina njihovog posvećenja konceptu koji se pokazao toliko intrigantnim i inspirativnim da njegove tragove nalazimo i odjeke čujemo kod nekih od najvećih bendova današnjice kao što je Rammstein, učinila je da najpre dospeju na korak do oficijelnog etabliranja na tadašnjoj jugoslovenskoj sceni, a zatim, kao poslednje u nizu, pređu geografske i tržišne granice i postanu najveće svetsko ime sa prostora bivše Jugoslavije.
Na koncertnom nastupu koji je povod ovog teksta, mogli su biti uočeni mnogi elementi koji su ih dotle doveli: odvažnost, rešenost, doslednost, jasna vizija, prodoran pogled pravo u oči publike, ritam koji ne dozvoljava odstupanje i bariton čiji autoritet se mora bespogovorno uvažavati.
Holivud u Srbiji
Dejl Vaserman 'Let iznad kukavičjeg gnezda', režija Žanko Tomić, produkcija BDP
Pripreme predstave 'Let iznad kukavičjeg gnezda' pratilo je neskriveno iščekivanje kakav će rezultat postići ekipa reditelja Žanka Tomića. Međutim, neuobičajeno za jednu pozorišnu predstavu, osnovno pitanje je ipak bilo 'kakav će biti Bjelogrlić'.
Glavnu ulogu u priči o represivnom sistemu, o tome šta se desi kada se pojedinac nađe u raljama sistema i da li je svaki sistem represivan, tumačio je Dragan Bjelogrlić, koji je posle dugo godina ponovo zaigrao u pozorištu. Osnovno obeležje najnovijeg projekta BDP-a upravo se sastoji, odnosi, tiče se i polazi iz tog uporednog ugla. Dragan Bjelogrlić je, dakle, odigrao dobro. Igrao je onako kako je činio i do sada, naročito na filmu, tačno tumačeći buntovnike. I to je činjenica sa kojom se moglo računati unapred. Nije dakle ovaj 'Let iznad kukavičejg gnezda' viskostilizovano teatarsko ostvarenje, naprotiv, ono je beg iznad tog 'gnezda'. Dragan Bjelogrlić igra kao neko ko pozorište doživljava upravo kao kukavičje gnezdo koje treba preleteti i on ulogu Mekmarfija gradi u skladu s tim uverenjem. Što bi se reklo 'iz ruke'.
Mekmarfi je naime junak koji je, da bi izbegao zatvor, iskoristio slabosti sistema i upada u ludaru nadajući se da će tamo 'ladovati'. Kako nije imao sreće i kako je dopao ruku neostvarene sestre Rečid, na kraju će mu, posle svih njegovih nastojanja da pomogne onima koji pomoć odbijaju, izvršiti lobotomiju.
Nije znači, ovo bio (učeni) govor o represiji društva i gušenju sloboda, već pre ekpresivna priča o čoveku koji žrtvuje priliku da zbriše iz gulaga zapadnog tipa, odnosno svoj san. Ostajući sa svojim, novim prijateljima nakon što je razorio sanatorijum, Mekmarfi na taj način povlači potez koji nije kritika društva već njegovo totalno ignorisanje.
Svi akteri ove lake priče sa teškim krajem po uzoru na rani Holivud bili su na visini svog zadatka. Posebno Boris Komnenić kome ne bi izmakao 'Oskar' za sporednu ulogu.
