Izvor: Blic, 12.Mar.2015, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Enes Halilović: Novom Pazaru treba pomirenje
Enesu Haliloviću juče je uručena nagrada „Meša Selimović” koju je dobio za knjigu pesama „Zidovi“ („Albatros plus“). Pripovedač, pesnik i dramski pisac rođen je u Novom Pazaru, gde i danas živi i stvara.
Kakvi su danas zidovi među ljudima, a kakvi u nama samima?
- Svakoga dana i svakoga časa niču novi zidovi među nama i u nama. A stari se dozidavaju, učvršćuju, rastu i šire se. Zidovi su uglavnom zidani od predrasuda i teško ih je razidati, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali ima i zidova sazdanih mržnjom, nepoznavanjem ili nerazumevanjem. Zidovi među ljudima i narodima lako se zidaju, a teško se razidavaju. Knjige ruše zidove, a sve je manje čitalaca, no oduvek je malo dobrih knjiga. Ali opstaće i knjige i čitaoci.
Koji su zidovi najopasniji? Kako ih preskočiti?
- Najopasniji su zidovi koji niknu u pojedincu, jer vrlo lako se razmnože po kolektivitetu.I dugovečni su. Do skora je sloboda govora bila uslov da se ruše zidovi, a sada je sloboda govora zarobila narode i ljude, zarobila je skoro ceo svet. Ako čovek želi da bude slobodan, danas, ne sme verovati medijima, ne sme verovati čak ni onome što vidi, jer su medijski zidovi podignuti svuda oko nas. Istina je odavno žrtvovana.Iz groba istine dva izvora: iz prvog kulja ekonomski, a iz drugog politički interes. Do sada su narodi ratovali za prostor i za energiju,za vodu i rude, a plašim se da dolazi vreme kada će se svuda po svetu ratovati protiv pomisli, protiv misli, protiv ideje.
Ima li političkih zidova između Novog Pazara i Beograda?
- Političari u Novom Pazaru kao i političari u Beogradu bore se za vlast i među njima nema zidova. Političari u Novom Pazaru su svesni da iz Vlade uvek može da bude ukinuta izborna volja kao što je to učinjeno gradu Novom Pazaru 1997. i 2006. i nacionalnom veću 2010. godine. Na osnovu tih iskustava, politički fatktori iz Novog Pazara teže da u Beogradu nađu nekog sagovornika ili partnera kome treba prići na vreme i okrenuti mu leđa na vreme kako bi se opstalo na političkom tržištu. Politika je danas tržište gde sa brojem glasova učestvuješ u vlasti kao sa brojem akcija u preduzeću. A politički faktori u Beogradu uvek nude ruke manjinskim političarima samo zbog praktične potrebe i zbog slike koju žele da ostave u međunarodnoj zajednici. I tako prolaze godine, u Beogradu se faktori menjaju, a u Novom Pazaru traju već 25 godina. Videćemo koliko će to trajati.
Medijska sloboda dodirnula suprotnu krajnost
Ima li medijske slobode u Srbiji?
Nema je nigde u svetu i nije čudno što je nema u Srbiji. Medijska sloboda je dodirnula suprotnu krajnost, sada mediji svuda u svetu zarobljavaju mišljenje- kaže Enes Halilović.
Dobro, političari se slažu, a narodi?
- Svaki narod na Balkanu je sklon druženju, trgovini, komunikaciji, ali se svakim narodom može lako manipulisati, a naročito balkanskim narodima. Narod se okreće tamo gde duvaju medijski vetrovi, a medijski vetrovi duvaju kako vlastodršci narede... Uvek je tako bilo.
Koliko nas politika opterećuje? Kultura ipak ne može nastati na ograđivanju…
- Svi ljudi u Srbiji su opterećeni politikom, jer se u ovoj zemlji u svim partijama vodi loša politika zasnovana na sebičnosti. Zapravo, politika je pritisla narod koji je duboko nesrećan. Mladi razmišljaju da odu iz Srbije, a stari proklinju sebe zašto nisu otišli na vreme.
Ako nas nijedan užas ne zaustavlja i ne opominje, kakvu to budućnost gradimo za generacije koje dolaze?
- Kada država, kada narod, kada čovek ne gradi budućnost, tada razgrađuje i prošlost. Oni koji budu posedovali naučna i kulturološka znanja, koji budu strpljivi i koji se uzdrže od luksuza i jeftine zabave moći će da opstanu u budućnosti. To važi za narode, gradove i države.
Čini se da je svaki segment sandžačkog društva podeljen. Kako se sa svim tim nosi „mali“, „običan“ čovek?
- Te pukotine su veštački izazvane, pa se mogu sanirati za samo 24 časa, ali treba svi da sednu za jedan sto, da pogledaju jedni druge u oči, da se krene od međusobnog uvažavanja. Raspravu treba prepusti istoriji i odloži je za 100 godina pa ko bude živ, neka raspravlja. Šanse ovdašnjeg kraja su ogromne, u energiji, u poljoprivredi, u trgovini. Treba nam malo razuma i tolerancije i ovdašnje multikulturalno društvo može napredovati, jer je mladost najveći resurs. Omladina u ovom kraju ipak ima velika očekivanja od života, ima ambicije, postoji snažan obrazovni i kulturni zamah, ali politički život ne može da isprati damar naroda, jer je politička utakmica vrlo prizemna, sebična, prljava, kratkovida. Nama je potrebna jedna donatorska konferencija kako bi se pokrenula ovdašnja ekonomija. U Novom Pazaru treba da nastupi opšte pomirenje, jer to je u interesu i Novog Pazara i Srbije. Današnje pukotine mogu biti provalije u budućnosti ako sada ne budu sanirane. A svima su nam potrebni mir, hleb, san, razumevanje, suživot.
Kako živi pisac u Novom Pazaru?
- Što bi rekao Bodler: Ličim na kralja zemlje gde kiša stalno pada, bogata a nemoćna, već prestara a mlada.
U čemu se razlikuje grad u kom ste odrasli u poređenju sa sadašnjim?
- Mnogo je razlika, ali jedna je osnovna. Do pre petnaestak godina svi su verovali da će ipak osvanuti neko pravedno doba u ovoj zemlji gde će na sudu biti pravde, gde će seljak i radnik živeti od rada i gde će policija hapsiti dilera i lopova, ali sada to ovde niko ne očekuje. Kada umiru očekivanja, tada korov procveta.
Da li je ostalo nečeg čistog u ljudima?
- Da, rađamo se čisti, ali sa prvim koracima neki odu na stranputice, a sa prvim rečima neki odu u laž. Po čistim dušama, svuda po svetu, crne ideologije pišu mračne programe. Pitajmo se šta onda može jedno književno delo? Može da očisti dušu i razbistri um, može da napoji društvo i osvetli vreme.
Boriti se za knjigu
Enes Halilović je primajući nagradu "Meša Selimović" juče sa scene Narodnog pozorišta pozvao sve koji utiču na sudbinu knjige da se izbore za njen opstanak.
- Treba se boriti i za književne časopise, jer su oni krvotok književnosti, za sve privatne izdavače koji opstaju u ovom teškom trenutku krize, za velike društvene izdavače i njihovu misiju. Knjiga nije samo roba, već tržnica ideja. Ne sme se zato svoditi na cenu, novac... Ako se to desi ona će biti bezvredna. Svi zajedno ne smemo da zaboravimo ono što knjige nose i na tom putu moramo da budemo jači i istrajniji - istakao je Halilović
