Izvor: Politika, 30.Maj.2010, 22:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Emancipacija svedena na karikaturu

Pri­ka­zi­va­nje žen­ske sek­su­al­no­sti u se­ri­ji i fil­mu „Seks i grad ”po­slu­ži­lo je kao ma­mac, da bi se pro­gu­ta­la po­tro­šač­ka pri­ča, oce­nju­ju do­ma­ći te­o­re­ti­ča­ri

Za­što će i da li će Ke­ri Bred­šo, iako u sreć­nom bra­ku, pre­va­ri­ti Zver­ku i to sa biv­šom lju­ba­vlju Ej­da­nom, pu­bli­ka će sa­zna­ti u fil­mu „Seks i grad 2” ko­ji će, po­sle ve­če­ra­šnje be­o­grad­ske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre­mi­je­re u „Sa­va cen­tru”, od 3. ju­na bi­ti pri­ka­zi­van u do­ma­ćim bi­o­sko­pi­ma. Dru­gi deo film­skog se­ri­ja­la o če­ti­ri Nju­jor­čan­ke (Ke­ri, Mi­ran­da, Sa­man­ta i Šar­lo­ta) i nji­ho­vim emo­tiv­nim pro­ble­mi­ma na­sla­nja se na gle­da­nu se­ri­ju i film, ko­je ame­rič­ki te­o­re­ti­ča­ri sma­tra­ju ko­ra­kom na­pred u pro­duk­ci­ji TV pro­gra­ma.

Do­ma­ći te­o­re­ti­ča­ri fil­ma i me­di­ja, este­ti­ča­ri, dra­ma­tur­zi i sce­na­ri­sti ima­ju raz­li­či­te po­gle­de na fe­no­men se­ri­je „Seks i grad”.

Na pi­ta­nje šta je no­vo do­ne­la po­pu­lar­na se­ri­ja, pa ti­me i fil­mo­vi, sce­na­rist­ki­nja dr Ma­ja Volk ka­že: 

– „Seks i grad” je po­nu­dio opu­šte­nost i slo­bo­du sa­mo­stal­nih ne­in­hi­bi­ra­nih sre­do­več­nih že­na ko­je s la­ko­ćom pri­hva­ta­ju sva­kog no­vog po­ten­ci­jal­no pra­vog mu­škar­ca uz slo­bod­ni ko­men­tar.Ta mo­guć­nost ko­men­ta­ra i vi­đe­nje mu­ška­ra­ca iz žen­skog ugla do­ne­la je onu pre­ko po­treb­nu ži­vah­nost i mu­škar­ci­ma po­ru­ši­lo drev­ne pred­sta­ve o to­me šta se že­na­ma do­pa­da.

Fi­lo­zof­ki­nja me­di­ja i este­ti­čar­ka prof. dr Div­na Vuk­sa­no­vić sma­tra da je „te­ma­ti­za­ci­ja od­no­sa gra­da i raz­li­či­tih ma­ni­fe­sta­ci­ja žen­ske sek­su­al­no­sti ono no­vo što je po­nu­đe­no u ovom se­rij­skom pro­gra­mu”.

– Po pr­vi put sek­su­al­nost sa­vre­me­nog do­ba raz­ma­tra­na je u kon­tek­stu či­ta­nja me­ga­lo­po­li­sa i obrat­no. Žen­ska sek­su­al­nost je do­ve­de­na u te­snu re­la­ci­ju sa po­tro­šnjom, što ni­je no­vo, ali je u se­ri­ji bi­lo pri­ka­za­no na vr­lo upe­ča­tljiv i ten­den­ci­o­zan na­čin. Jer, ako se za­ne­ma­ri sce­na­rio, se­ri­ja funk­ci­o­ni­še kao ne­pre­gled­na mod­na pi­sta sku­po­ce­nih ta­šni, ci­pe­la, odev­nih pred­me­ta i upa­dlji­vih mod­nih de­ta­lja, kao naj­za­vo­dlji­vi­ji, ble­šta­vi tr­žni cen­tar.     

Do­cent be­o­grad­skog FDU dr Alek­san­dar S. Jan­ko­vić, is­ti­če da je reč o „sno­bov­skoj TV se­ri­jiu ko­joj bo­ga­ti pla­ču i ima­ju de­ti­nja­ste pro­ble­me i u zre­lim go­di­na­ma, ali se do­bro za­ba­vlja­ju”

–S ob­zi­rom da je ce­lo­kup­na fe­mi­ni­stič­ka te­o­ri­ja fil­ma na­sta­la na to­me da film po­sto­ji is­klju­či­vo iz mu­ške per­spek­ti­ve, „Seks i grad”uspe­šno je spo­jio Džejn Ostin i Dže­ki Ko­lins sa mi­le­ni­jum­skom kri­zom. Na po­čet­ku smo do­bi­li ne­si­gur­nu i ras­pli­nu­tu se­ri­ju a ka­sni­je sa sve ja­čim na­ra­ti­vom i ka­rak­te­ri­za­ci­jom – oce­nju­je Jan­ko­vić ko­ji ve­li­ku po­pu­lar­no­sti se­ri­je oprav­da­va „žen­skim ru­ko­pi­som”.

– „Seks i grad” je tre­ba­lo da bu­de ma­la in­tro­vert­na se­ri­ja za de­voj­ke iz ame­rič­kih gra­do­va, a do­bi­li smo glo­bal­ni fe­no­men – oce­nju­je Jan­ko­vić, a Ma­ja Volk is­ti­če „mu­dar dra­ma­tur­ški kon­cept, jer sva­ka že­na mo­že da se pre­po­zna u ne­kom od po­nu­đe­nih ar­he­ti­po­va – maj­ka, kur­va, ro­man­tič­na du­ša...”. Ona do­da­je da je po­pu­lar­no­sti se­ri­je do­pri­neo „no­vi ugao gle­da­nja na žen­sko-mu­ške od­no­se, kr­še­nje ta­bua, neo­p­te­re­će­na žen­ska sek­su­al­nost, hu­mor i lju­bav pre­ma jed­nom gra­du”.

Me­đu­tim, sce­na­rist­ki­nja Vla­di­sla­va Voj­no­vić sma­tra da je uspe­hu se­ri­je do­pri­neo sa­mo i je­di­no njen di­zajn.

– Sve je to le­po za oko, a rad­nja ne sme­ta raz­gle­da­nju ha­lji­na i ci­pe­la i toj stra­sti pre­ma sta­tu­sno-sek­su­al­nom do­te­ri­va­nju – ka­že Voj­no­vić, dok Div­na Vuk­sa­no­vić sma­tra da je se­ri­ja sva­kim ka­drom po­tvr­đi­va­la vla­da­ju­će tr­ži­šne, neo­li­be­ral­ne vred­no­sti ko­je sto­je u osno­vi do­mi­nant­nog, a mo­žda i je­di­nog vred­no­snog si­ste­ma ko­ji ži­vi­mo.

–Nje­na osnov­na po­ru­ka je: za­ba­vi se, uži­vaj i tro­ši. Po­tro­šnja je ov­de ne­po­sred­no po­ve­za­na sa sek­su­al­no­šću, ko­ja je de­hu­ma­ni­zo­va­na i sve­de­na na fri­vol­nost, br­zi­nu i la­ku za­ba­vu. Od kon­zu­me­na­ta se­ri­je se oče­ki­va­lo isto, da se na br­zi­nu za­ba­ve, i uži­va­ju u sku­pim, a za­pra­vo jef­ti­nim sen­za­ci­ja­ma. Pri­ka­zi­va­nje žen­ske sek­su­al­no­sti ov­de je po­slu­ži­lo kao ma­mac, da bi se pro­gu­ta­la po­tro­šač­ka pri­ča.  

Jan­ko­vić, pro­fe­sor Pop kul­tu­re na FDU, sma­tra da su „fil­mo­vi re­gre­si­ja u od­no­su na se­ri­ju” i ne sla­že se sa po­je­di­nim ame­rič­kim te­o­re­ti­ča­ri­ma ko­ji tvr­de da je fe­no­men „Seks i grad” oslo­bo­dio že­ne.

–Ni­je bi­lo pla­na da će „Seks i grad” oslo­bo­di­ti že­ne sve­ta, kao što ni Or­son Vels ni­je raz­mi­šljao da sni­ma naj­bo­lji film na sve­tu ka­da je ra­dio „Gra­đa­ni­na Kej­na” – ka­že Jan­ko­vić, a Ma­ja Volk is­ti­če:

– Se­ri­ja je šo­ki­ra­la mu­ški rod. Mu­škar­ci ge­ne­ral­no mr­ze ovu se­ri­ju jer se u njoj ose­ća­ju kao objek­ti – ka­že Ma­ja Volk, dok je Vla­di­sla­va Voj­no­vić ra­di­kal­ni­ja u po­gle­du „oslo­ba­đa­nja da­ma”:

–Mi­slim da so­ap-se­ri­ja ni­je sred­stvo za oslo­ba­đa­nje, ne­go za so­lid­ni­je tr­plje­nje.

Div­na Vuk­sa­no­vić za­klju­ču­je da je „se­ri­ja, u po­gle­du re­pre­zen­to­va­nja žen­ske, a i sva­ke dru­ge, eman­ci­pa­ci­je pot­pu­ni pro­ma­šaj, jer je pro­iz­ve­de­na na osno­vi jed­nog, vred­no­sno gle­da­no, re­la­tiv­no pri­kri­ve­nog kon­zer­va­ti­vi­zma” i do­da­je:

–Sek­su­al­na, kao i dru­gi ob­li­ci eman­ci­pa­ci­je, ov­de su sve­de­ni na vla­sti­tu ka­ri­ka­tu­ru i pri­sil­nu po­tro­šnju, s pu­ri­tan­skom po­en­tom da je naj­va­žni­je sreć­no i bo­ga­to se uda­ti, dok sva­ko od­stu­pa­nje od tog kli­šea, pri­me­ra ra­di, u slu­ča­ju pro­mi­sku­i­tet­nog li­ka Sa­man­te, sim­bo­lič­ki tre­ba ka­zni­ti kar­ci­no­mom.

Bez ob­zi­ra na opreč­na mi­šlje­nja, raz­ot­kri­va­ju­ći ne­u­o­bi­ča­je­ne obra­sce po­na­ša­nja i sek­su­al­ne na­vi­ke bo­ga­tih i uspe­šnih ži­telj­ki Men­het­na, no­vi­nar­ka Ken­dis Bu­šnel stvo­ri­la je hro­ni­ku dru­štva ko­je ima sve, ali u ko­jem ipak ni­ko ni­je za­do­vo­ljan. Ko­lum­na, knji­ga, se­ri­ja, a sa­da i fil­mo­vi „Seks i grad”, isto­vre­me­no su sa­pun­ska ope­ra, so­ci­o­lo­ška stu­di­ja, trač i ubr­za­ni kurs za­vo­đe­nja. I no­vi film, da­me će ra­do gle­da­ti, a mu­škar­ci­ma osta­je da ih pra­te u tom užit­ku ili, pro­sto, da se po­sve­te Svet­skom šam­pi­o­na­tu u fud­ba­lu!

Ivan Aran­đe­lo­vić

---------------------------------------------------

Od ko­lum­ne do hi­ta

Pre TV se­ri­je i pr­vog fil­ma, „Seks i grad” je bi­la sa­mo se­ri­ja tek­sto­va Ken­dis Bu­šnel u li­stu „TheNewYorkOb­ser­ver”. Bu­šnel je sa­bra­la tek­sto­ve u knji­gu ko­ja je po­sta­la best­se­ler čim je ob­ja­vlje­na 1996. go­di­ne. U ko­lum­ni o sek­su­al­noj po­li­ti­ci u nju­jor­škom dru­štve­nom kre­mu pro­du­cen­ti su pre­po­zna­li po­ten­ci­jal – u pro­duk­ci­ji kom­pa­ni­je HBO se­ri­ja „Seks i grad”pre­mi­jer­no je emi­to­va­na 1998, ima­la je šest se­zo­na i vi­so­ke rej­tin­ge gle­da­no­sti. Već po­sle dru­ge se­zo­ne, se­ri­ja je po­sta­la hit o ko­jem su svi pri­ča­li. Ostva­ri­la je 50 no­mi­na­ci­ja za na­gra­du „Emi”, a osvo­ji­la se­dam i 24 no­mi­na­ci­je za „Zlat­ni glo­bus”, osvo­jiv­ši osam.

[objavljeno: 31/05/2010]

Nastavak na Politika...