Izvor: Politika, 09.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elitizam nije dobra reč
INTERVJU
Večerašnji koncert Beogradske filharmonije na Kolarcu je kao šareni muzički tepih. Orkestrom će dirigovati američki maestro Piter Lenard, koji je nastupao i sa Njujorškom filharmonijom. Na programu su savremena dela Koncert za kvartet saksofona i orkestar Filipa Glasa i "Orbite" Aleksandre Vrebalov, ali i Sibelijusova Druga simfonija. Glas je svoje neobično delo komponovao za takođe neobični Rašer saksofon kvartet, koji je svirao i u Karnegi holu, Linkoln centru, pariskoj Bastilji... >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nama je posebno zanimljiva Aleksandra Vrebalov čiju muziku prvi put svira orkestar Beogradske filharmonije i koja se prvi put može čuti na Kolarcu.
U svom rodnom gradu – Novom Sadu – Aleksandra Vrebalov je završila Muzičku akademiju, a dalje se školovala i usavršavala u Beogradu, San Francisku, Pragu, Milanu i u Mičigenu, gde je postala doktor muzičkih umetnosti. Njena adresa danas je u Njujorku, gde je i predavač na Siti univerzitetu.
Na neki način bićete "predavač" i večeras, ali svojoj publici uoči koncerta. Možete li nam to objasniti?
Ko dođe na Kolarac pola sata ranije (19.30) biće u prilici da čuje ponešto o mome delu "Orbite" i muzičkom delu uopšte. Moguća su i postavljanja pitanja, ono što se danas u svetu i te kako praktikuje, da se muzika bolje objasni, slušaoci animiraju i edukuju. Drago mi je da se ovaj način dopao i ljudima u Beogradskoj filharmoniji.
A šta će propustiti onaj ko na Kolarac ne dođe, ili dođe u poslednji čas?
Možda neće saznati da su "Orbite" delo koje se u prvom redu bavi procesom transformacije. Taj materijal, na početku grub, industrijski, neispoliran, vrti se kao na nekoj spirali, prelazi sa nivoa na nivo, svaki sledeći sve je čistiji i isprofilisaniji. Tako sam pokušala da pokažem kako naš odnos prema nečemu zavisi od naše mogućnosti da menjamo poziciju u odnosu na to nešto i da ga sagledamo sa različitih strana. I gruba stvar može izgledati suptilno ako je vidimo sa pravoga mesta. Drugo, reći ću im i nešto o svojim planovima: u februaru je premijera moga novog dela, izvešće ga, u Karnegi holu, poznati gudački kvartet Kronos sa kojim sam već sarađivala. Osvrnuću se i na prošle dane, gde je i moja "Udovičina metla", predstava koju je tri godine izvodila trupa Festival balet.
Značajne ličnosti u baletskoj kompaniji iz Providensa, grada našoj publici poznatog iz istoimene popularne američke serije, jesu i nekadašnji beogradski igrači: umetnički direktor je Mihailo Đurić, a pedagog Milica Bijelić. Da li ćete ponovo sa njima sarađivati?
Dogovor o tome postoji. Ideja je da napišem baletsku muziku i da se inspirišem nekim od klasičnih dela ruske literature. Premda i "domaće", američke klasike imamo u vidu. Čekaju se sredstava, pravi trenutak za takav projekat.
Vi spadate u umetnike koji se zalažu za što veću decentralizaciju u kulturi...
Na Zapadu elitizam više nije pozitivna reč. Umetnost mora biti svugde i za svakoga. Mi ovde još uvek kao da sve guramo u prestonici. U Americi su dobre komunikacije, Internet je neka vrsta i berze umetnosti. Misionarski zvuči ovo što govorim, ali i najveći umetnici treba da su što češće sa narodom. Zbog muzike. Pa, Jo Jo Ma je u stanju da dođe u osnovnu školu da bi naučio decu šta je to violončelo.
Kakvi su vaši utisci o orkestru koji večeras prvi put izvodi muziku Aleksandre Vrebalov?
Molim vas da baš to ne propustimo. Upravo izlazim sa probe orkestra koji želim da pohvalim. Vrlo su fokusirani, puni pozitivne energije. Kao grupa jako dobro funkcionišu. Recimo, dok ih slušam dirigent me pita o eventualnim promenama i sve što kažem oni to urade na najbolji način. Izuzetni su.
Kakvi su drugi vaši muzički kontakti sa Srbijom?
"Orbite" su svoju svetsku premijeru imali pre dve godine u Novom Sadu, u izvođenju Vojvođanskih simfoničara. Jedno moje delo biće i na dolazećoj Tribini kompozitora. U avgustu sam, recimo, organizovala u Somboru radionicu za studente kompozicije, naše i inostrane. To je realizovala naša šestočlana kompozitorska grupa iz Njujorka "Saut Oksford siks". Zovemo se po imenu ulice u Bruklinu u kojoj smo se sreli. Svi smo aktivni na njujorškoj muzičkoj sceni, a i naredne godine okupićemo se u lepom gradu Somboru.
I posle svega: šta bi za Vas bio jedan uspešan umetnički život?
Da mogu disciplinovano i odgovorno da stvaram, jer to je za mene i neka vrsta kroćenja čak i svoga karaktera, svih ideja i zamaha koje često nekontrolisano naviru. Važno mi je da nađem pravi fokus i onda mi je sve drugo sporedno. Najvažnije je naći prave izlaze za svoju inspiraciju. To je, za mene, sreća za svakog umetnika.
[objavljeno: ]
