Izvor: Politika, 31.Jan.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eksponati u koferu
Radovi 150 dizajnera smešteni su u fioke velikih metalnih kofera, takozvanih flajt-kontejnera na izložbi savremenog nemačkog dizajna u Muzeju primenjene umetnosti
Kustosi svake putujuće izložbe imaju, pored mnogih drugih, i jedan stalan, univerzalan problem – kako eksponate dopremiti sa lokacije na lokaciju a da to bude istovremeno praktično, jednostavno i, po izložbene predmete, bezbedno. Jedno od originalnih rešenja,
prikazano u Muzeju primenjene umetnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na izložbi „Dizajn površine – komunikacioni dizajn u Nemačkoj” (otvorena do 12. februara) izgleda ovako: radovi 150 dizajnera smešteni su u fioke velikih metalnih kofera, takozvanih flajt-kontejnera; fioke se uvlače i izvlače po želji posetilaca; na taj način dizajneri preko svojih radova „na daljinu” komuniciraju sa publikom. Koncept je neuobičajen ali veoma prikladan. Sasvim u skladu sa izložbom, koja se bavi različitim vidovima komunikacije.
– Ono što je kod ove izložbe neobično jeste to da forma izložbe prati njenu suštinu. Naime, deo izlagačke infrastrukture su kutije u kojima je izložba doputovala i u kojima su istovremeno izloženi eksponati tokom same prezentacije u našem Muzeju. Eksponate ovako vadite kao kad iz kofera vadite stvari posle putovanja. Kada se to sve upakuje i zatvori dobija se takozvani flajt-kontejner, koji je vrlo praktičan a u samom izložbenom prostoru vrlo je efektan. Na ovaj način oblikuje se i menja galerijski prostor, čineći interaktivnu vezu između izložbe i publike – objašnjava Dejan Sandić, kustos Muzeja primenjene umetnosti.
Izložba, koja prati savremeni svet dizajna u Nemačkoj, a koja je organizovana u saradnji sa Gete institutom i Nemačkim savetom za dizajn, obuhvata crteže i ilustracije, tipografske fontove, grafičko uređenje knjiga i časopisa, prepoznatljive logotipe i boje pojedinih brendova, kompletne vizuelne identitete kompanija, saobraćajnih znakova, veb stranica i sajtova. Sve je to u dve reči obuhvaćeno onim što zovemo „komunikacioni dizajn” a što, kako kaže Sandić, govori o tome da svi živimo u realnosti koju umnogome stvaraju dizajneri. Pogotovo kada je reč o orijentaciji u prostoru.
– Ceo idejni koncept izveden je iz onoga što se pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka zvalo vizuelna komunikacija. To je sad malo nadograđeno pa, pored grafičkog dizajna, tipografije i orijentacionog dizajna, imamo i korporativni dizajn i dizajn digitalnih medija, koji je sve popularniji i proizvod je modernog vremena. Mnogi se, međutim, pitaju šta je to dizajn orijentacije. To je zapravo dizajn čitavog niza znakova i simbola (saobraćajnih znakova, znakova usmeravanja u tržnim centrima, aerodromima, železničkim stanicama) koji služe upravo onome što im ime kaže – da nas orijentišu u prostoru. Ukoliko vam u nekom prostoru nije jednostavno da se snađete i kad nekog nešto dodatno morate da pitate, to znači da je orijentacioni dizajn loše osmišljen – dodaje Sandić.
Među četrdeset dizajnera i dizajn studija čiji su radovi predstavljeni na izložbi, ima i autora iz Srbije koji trenutno žive i rade u Nemačkoj. Internacionalni karakter izložbe tako provejava kroz čitavu koncepciju, stavljajući u prvi plan savremene tokove ovog oblika stvaralaštva.
M. Dimitrijević
[objavljeno: 01/02/2010]
