Izvor: Blic, 23.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eksperti neće na Kosovo
Eksperti neće na Kosovo
Finalni izveštaj projekta 'Urgentna zaštita prirodnog i kulturnog nasleđa u Metohiji', koji potpisuju stručnjaci 'Mnemosyne' (Beograd/Priština) i rimskog 'Inersosa', promovisan u Narodnom muzeju u Beogradu, rezultat je dvogodišnjeg rada smeštenog u knjigu i kompakt-disk, čija je namera da upozori na alarmantno stanje kulturne baštine u Metohiji.
- Jedina institucija u Evropi, koja preko 600 godina u kontinuitetu deluje, jeste Pećka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << patrijaršija, i stoga očekujem drugačiji odziv predstavnika međunarodne zajednice. Austrijancima je ponuđena saradnja oko zaštite Bogorodice Ljeviške, međutim ništa nije postignuto. Mnogi navode kao razlog odbijanja odsustvo elementarne bezbednosti u ovoj regiji - kaže Branislav Krstić, potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju zadužen za kulturnu baštinu.
- U razgovoru sa gospodinom Čarlsom Brešouom, prvim zamenikom gospodina Mihaela Štajnera, zatražio sam obnovu manastira Zočište, čije je bratstvo izgnano, ali sam naišao na dvoumljenje. Dakle, situacija nije nimalo optimistična. Sa strane Unmika postoji strategija ne mnogo različita od ekstremističke albanske strategije, dok je u Evropi naša strategija očuvanja kulturne baštine na Kosovu i Metohiji zabranjena - ističe Krstić. Zapravo, međunarodni eksperti se ne uključuju jer ne dobijaju signal od svojih vlada.
- Svakome je jasno da je proces zaštite spomenika na Kosovu i Metohiji ispolitizovan i teško ga je sprovesti jer predstavlja jedan od kamena temeljaca nespornog prava koje srpska država i srpski narod imaju na deo svoje teritorije - ističe Mirjana Menković, predsednik UO Centra za očuvanje nasleđa Kosova i Metohije 'Mnemosyne'.
Ova nevladina organizacija je za izradu izveštaja koristila zvanične liste Republičkog zavoda za zaštitu spomenika u Beogradu.
- Bitna razlika, na kojoj počinje da insistira i UNESCO, jeste da postoje dva načina uništavanja. Islamski spomenici stradali su u okviru ratnih dejstava početkom 1999. godine. Ako vi, međutim, tri puta minirate crkvu s početka 14. veka ili uništite čitavu grupu crkvica centralne Metohije, onda je posredi kontinuirano zatiranje. Međutim, mi ne samo da nemamo trenutno u Srbiji kulturnu politiku, već nismo poveli nijednu pravu kampanju o zaštiti spomenika, pa ni o ljudskim pravima na teritoriji Srbije. Mora se znati da Unmik zakonodavstvo Republike Srbije na prostoru Kosova i Metohije koristi selektivno, zavisno od političkih razloga. Tako ne prihvataju našu kategorizaciju iz ‘90. jer je, zamislite, rađena pod Miloševićevim režimom, pri čemu je isti princip sproveden na celoj teritoriji bivše Jugoslavije - zaključuje Mirjana Menković.
Stručnjaci Centra se zalažu da, ukoliko je već politička realnost toliko surova, onda sve do 1990. godine ne sme ništa da bude sporno. Sve što se postavlja kao takvo, mora da se reši uz međunarodnu stručnu arbitražu, otvorene debate u Beogradu i u drugim sredinama. To je put do neophodnog programa dugoročne zaštite kojim bismo izbegli čeprkanja po ćoškovima i improvizacije, a nužno je i da Ministarstvo kulture pokrene pitanje delanja odnosno nedelanja nadležnih institucija', kaže Branko Jokić iz 'Mnemosyine', direktor Prištinskog muzeja izmeštenog u Beograd. Lj. Jelisavac Hitna zaštita
Finalni izveštaj pruža uvid u stanje 127 kategorisanih i evidentiranih kulturnih dobara pravoslavne i islamske arhitekture, kao i dostupnih prirodnih dobara na području Metohije (nacionalni parkovi Šara i Prokletije). Za sve spomenike dat je predlog mera urgentne zaštite, a za grupu sačuvanih spomenika prve kategorije, četiri spomenika (manastiri: Visoki Dečani, Pećka patrijaršija i Sv. arhangeli) i jedna ambijentalna kulturno-istorijska celina (Velika Hoča) zahtevaju poseban tretman. Za ove prioritete stručnjaci predlažu i upis/nominaciju na listu Svetske kulturne i prirodne baštine. U grupi uništenih spomenika ustanovljeno je 13 spomenika prve kategorije, 18 treće i devet evidentiranih kulturnih dobara.
