Izvor: Politika, 17.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Egon Savin umesto Fernarda Arabala
Predsednik žirija Dino Mustafić, a Fernando Arabal trebalo bi da dođe iz Pariza na premijeru svog komada "Carta de amor"
Napetost i gotovo dramu preživljavao je ovih dana Jovan Ćirilov, ali i ne samo on. Najavljivani "guru avangarde" Fernando Arabal trebalo je da dođe i bude predsednik žirija 40. Bitefa, a kad je to čula, htela je da se pridruži i slavna Nurija Espert. A onda, sve do početka festivala, uz pomoć faksa, jer Arabal ne komunicira telefonom, kaže nam Ćirilov, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije došlo do sporazuma. U poslednjem trenutku, razumevanjem i solidarnošću, njegovo mesto prihvatio je reditelj i profesor Egon Savin, dok je za predsednika žirija imenovan reditelj iz Sarajeva i direktor MESS-a Dino Mustafić. Arabal, bar kako sada stvari stoje, trebalo bi da dođe na premijeru svog komada "Carta de amor" (Pismo ljubavi) u režiji Tanje Mandić Rigonat, u prevodu i izvođenju glumice Dobrile Bobe Stojnić. Premijera je 29. septembra u 22 časa u Bitef teatru.
Predstavu kanadske trupe Mari Šuinar, preksinoć u ne baš prepunoj dvorani "Sava centra" (balkon je osim prvih nekoliko redova bio prazan), uz politički i kulturni establišment, pratila je uporno i prva dama teatra Marija Crnobori. I tolika nova, lepa mlada lica, a usledio je dug aplauz. Najživlje je, zatim, bilo u pauzi u foajeu oko šanka, gde su se razmenjivali prvi utisci, ali i utisci sa godišnjih odmora, jer je bar dve trećine preplanulih dama mamilo uzdahe.
Susret sa stvaraocima usledio je posle predstave, u istom gornjem foajeu, gde posetioci nisu štedeli glasne žice, ali ni mobilne telefone. U prvom redu, novi i stari selektor, Anja Suša i Jovan Ćirilov. Pokazuje nam sa zadovoljstvom unikatni primerak flašice kisele vode jedne poznate firme, sa njegovim likom, napravljene specijalno za ovaj svečani trenutak, koja će završiti u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije.
Toliko o bizarnostima u ovoj, inače, tradicionalnoj rubrici našeg lista, kojoj je davno kumovao Vladimir Stefanović, naš bivši novinar i urednik.
Zatim se voditelj susreta sa stvaraocima, šarmantni novinar splitskog lista "Feral tribjun" Bojan Munjin, predstavio kao "kazališni kritičar" i najavio "limitirano vrijeme razgovora od 20 minuta", budući da su domaćini priredili prijem. Munjin je na početku pitao šta se krije iza neobičnog naslova predstave, "Bodi remiks/Goldberg varijacije" jer očito da Bahova muzika nije samo zvučna kulisa. Jedan od igrača (Mari Šuinar nije došla u Beograd), rekao je da ona ogoljava pokrete, čineći ih novim u odnosu na ono što nam je poznato, nadahnjuje telo poezijom, pokušavajući da nas pretvori u bića kao sa neke druge planete. Na pitanje našeg baletskog umetnika Milorada Miškovića, na koji način postižu lakoću pokreta, jer u predstavi ima i klasičnog i modernog baleta, dobio je odgovor da mnogo vežbaju klasični balet, kao i moderan pokret u baletu, ali i pilates, ći gong i jogu. Međutim, nije sve u treningu, mnogo toga je više u samoj svesti igrača da postignu ono što je koreograf Mari želela. Ali, kažu, najbitnije je što im ona dopušta potpunu slobodu izražavanja. Inače, iako igrači koriste ortopedska pomagala u predstavi, ona ih ne sputavaju, nema aluzije na hendikepirane, već kao produžetke udova, što ih pretvara i u neobične insekte ili bića iz svemira. Na kraju je Munjin, ceneći ograničeno vreme, rekao da želi da zaokruži krug poetike oko tih pomagala, koja vizuelno daju mogućnost za razmišljanje da tu nije samo reč o socijalnim već, možda, i o političkim elementima predstave. Dobio je odgovor da svaki gledalac izlazi iz sale sa svojim dubljim razmišljanjima, kako osim slobode pokreta tela postoji i nešto drugo, ova druga strana, neslobode, ali genijalnost Mari Šuinar je, pre svega, u tome što kreće od jedne ideje i skida joj sloj po sloj, dosežući do neviđenih dubina svesti.
Zatim su se gosti uputili na prijem koji je priredio u čast trupe i početka Bitefa ambasador Kanade, njegova ekselencija Robert Mek Dugal.
M. Radošević
[objavljeno: 17.09.2006.]
