Izvor: Blic, 28.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ed Vud
Ed Vud
'Ed Vud' ( RTS1, četvrtak, 21.00) nije izuzetan film samo zato što naslovnu ulogu tumači možda najznačajniji (uz Džima Kerija, Džordža Klunija i Šona Pena) savremeni američki glumac Džoni Dep, što je Martin Landau dobio 'Oskara' za ulogu Bele Lugosija i što ga je režirao autentični, genijalni ekscentrik kao Tim Barton. Njegova najveća vrednost mogla bi ležati u činjenici što je priča o čoveku na koga bi većina 'ozbiljnih' filmskih umetnika i gledalaca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ako bi ih to uopšte zanimalo, mogla eventualno gledati s podsmehom ili superiornim sažaljenjem, ispričana tako da bude potpuno jasno da je reč o istinskom heroju. Takvim ga je načinila posvećenost metafizici filma kao niza trenutaka zauvek zaustavljenih u vremenu (konceptualno - ili zbog nedostatka trake, nije važno - nikada nije koristio dublove), nezadrživa strast stvaranja, činjenica da nije ličio ni na koga drugog i primena u praksi stava da je svaki čovek i svaka žena zvezda.
Bela Lugosi, glumac koji je oživeo Drakulu, bio je gotovo potpuno zaboravljen kad ga je Vud, sa iskrenim ushićenjem i punim uvažavanjem, angažovao - zajedno su radili na vrhunskom treš ostvarenju 'Plan 9 iz svemira', u kojem se pojavljuje i Maila Nurmi, u istoriji filma zabeležena kao Vampira. Na sličan način Barton je pristupio Vudu - sa simpatijama, saosećanjem i poštovanjem. Reč je o odnosu gotovo potpuno nepoznatom u srpskoj kinematografiji, u kojoj se ljudi svode na tragične, banalne surogate, a humor se, recimo, pojavljuje isključivo u svom najnižem, najvulgarnijem obliku: podsmehu (izuzetak bi mogao biti Zečevićev 'Dečak iz Junkovca') i to ne samo prema pojedincima, nego ponekad i čitavim narodima.
Leksikon svetske književnosti
Kupuju se na novinskim kioscima, a nisu novine! Reč je ovoga puta o enciklopedijama u nastavcima, u opsegu od opštih, univerzalnih, do onih posvećenih fudbalu i biljnim lekovima. Ovoj nagloj i neočekivanoj demokratizaciji enciklopedistike ne bi se imalo šta ozbiljno prigovoriti da dobar deo ponuđenog nije urađen bez valjanog poštovanja izvornih, korišćenih izdanja, sa povremeno veoma musavim i nedoteranim prevodima i dopisivanjima. U novoj svesci jedne od njih ('porodične') obećani raspon slova sa korica i naslovne unutrašnje stranice ne odgovara stvarnom stanju ponuđenog. U šestotomnoj enciklopediji fudbala pogrešno su pobrojane čak i šampionske titule Crvene zvezde u nacionalnim prvenstvima. A kad se sve to malo razgrne...
Ako je reč o književnim enciklopedijama na ovom našem ataru, osim 'Nolitovog' 'Rečnika književnih termina' (nekoliko izdanja), gotovo ničega i nema. Ali, ovih dana, na moje prijatno iznenađenje, iz Zagreba mi stižu dva zamašna toma 'Leksikona svjetske književnosti' (izdanje zagrebačke 'Školske knjige'), jedan posvećen piscima, a drugi delima. Uz dragocenu saradnju stotinak kritičara i profesora, tom o piscima donosi 2.700 natuknica (tu je i tridesetak srpskih pisaca), dok u tomu o delima imamo 2.634 natuknice, sveukupno na blizu dve hiljade velikih stranica dvostubačnog sloga. Danima sam čitao i uzdisao. Ozbiljno urađene, na visini retkih izdanja ove vrste u svetu, pomenute referentne knjige će biti neophodne i svim ozbiljnim srpskim kritičarima, proučavaocima književnosti i studentima. Kako do njih doći? Ne pitajte mene.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
