Izvor: B92, 11.Jul.2009, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EXIT - Prvi dan, po deseti put!
Mozda prevaziđeno ali verovali ili ne Exit je proslavio svoju desetogodišnjicu. Kao da je juče bila druga ili treća godina šetnje po Petrovaradinu, upoznavanja bina i ruta. Jubilarno izdanje Exit ekipa dočekala je potpuno spremna. Isto to se može reći i za publiku koja je prva dva dana provela na Tvrđavi. Zna se u koji taksi ulazite a koji izbegavate, kojim putem najbrže stižete do omiljene bine i šta se od vas očekuje. Logično, Exit i publika su rasli zajedno. Sada su porasli i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vrlo su zahtevni i iskusni.
Dan prvi. Dan kada nije više bilo aktuelno pitanje „da li ideš na Exit" ili „kada ideš na Exit" već samo „hoćeš da se nađemo kod drveta ili semafora".
Lako je bilo pronaći društvo po otvaranu kapija jer su se ljudi polako slivali od 18 sati. No, ono što su organizatori pokušavali godinama – dovođenje ljudi na razne bine pre „prime time" termina, izgleda da je uspelo, sudeći po poseti onih „ranijih" koncerata na glavnoj bini, Fusion stejdžu, pa čak i na novonastaloj Suba bini.
Najveću binu otvorili su Darkwood Dub. Odlična svirka za početak festivala koja je dala pravu podlogu i zaista najlepše moguće obeležila početak festivala. Publika se uželela Darkwooda koji su ređali stare i nove hitove. Pogled okolo i masa koja horski peva. I nisu Darkwoodi slučajno otvorili jubilarni Exit. Ipak su se baš njihove pesme pevale na protestima i na onom prvom "nultom" Exitu. Danas te pesme kao da su postale himne. Skoro svi vole stare Darkwoode, ovi ostali preslušavaju i nove.
Retko kada se Exit potrudio da nam dovede zvezdu koja je aktuelna i na vrhuncu svoje karijere. To je prvog dana bila Lily Allen. A ona je itekako zvezda.
Dvadesetdvogodišnja Britanka je odbila sve intervjue zbog prelepog letnjeg dana i odlučila je da se sunča u bekstejdžu u donjem vešu, što su neki od nas i primetili.
Njen preplanuli ten smo mogli da primetimo kada je izašla na Main stage jer se može reći da je bila oskudno obučena, kada je skinula improvizovani plašt sa sebe.
Sve je počelo uz problematičnu i često cenzurisanu „Everyone’s At It" na šta je publika odmah odreagovala a vriska i aplauz nisu prestajali sve do kraja koncerta. Možda zato što je u publici bilo više njenih domaćih, a možda i zato što ona poseduje neverovatnu harizmu, Lily je dokazala da je trenutno jedna od najvećih zvezda i da je sposobna da napravi neviđeni šou.
Ređali su se hitovi „Smile", „LDN", „Littlest Things" i „Fear" koji su u određenim trenucima dobijali specijalne remikse a kad je otpevala aktuelni singl „Fuck You" publika joj je jedva dozvolila da se čuje.
Njen bend nas je iznenadio minutnom instrumentalnom deonicom singla „Day ’n’ Nite" Kida Kudija koju su odsvirali odmah pre masovne histerije koja je nastala kada su se začuli prvi taktovi velikog hita Britni Spirs „Womanizer".
Koncert je završila uz „Not Fair" sa aktuelnog albuma koja je takođe u jednom trenutku bila obojena u dram ’en’ bejs remiks. U svakom slučaju – svirka i po!
Nepretenciozni Roots Manuva pre svirke strpljivo se ispričao sa novinarima i fanovima koji su se nekako provukli u bekstejdž, da bi kasnije isprašio na bini.
Britanski hip-hop postaje prava konkurencija američkom a dokaz za to je masa koja je hrlila ka glavnoj bini pred njegov nastup. Ipak ta ista publika dosta mlako je reagovala na njegovu muziku.
Roots ih je nekako podigao neprevaziđenim hitovima „Dreamy Dayz" i „Witness". Odličan uvod napravio je pred početak pesme „Witness" – navodno mu je Exit zabranio da peva tu pesmu, ali će je on, na kraju, ipak otpevati i prekršiti sva pravila. Masa je vrištala i polivala se pivom. Pre toga priznao nam je da skoro nikada nema žurke bez te pesme. Kasnije ste mogli da čujete oprečne komentare. Te da je trebalo da dođe sa bendom a ne samo sa svojim di džejem, koji je uzgred više nego fantastičan, te da je „udavio i smorio".
Roots Manuva je hip-hoper i ne očekujte trubače kada je on na sceni. Da, njegova muzika je mračna i duboka, ali zato ga valjda i volimo?!
Izgleda da je prvi dan rezervisan za generaciju ’87. Na Fusion stejdžu nastupili Repetitor, na glavnoj bini Lily Allen ali i momci iz Šefilda od kojih se dosta očekivalo – Arctic Monkeys.
Tačno u ponoć startovao je vatromet i deseti Exit je zvanično otvoren. A odmah nakon sedmominutnog spektakularnog vatrometa, začuli su se i prvi taktovi jedne od trenutno najtraženijih koncertnih atrakcija.
Miljenici magazina NME su na Exit došli u izdanju na koje nismo navikli, a to je neki „andergraund" imidž sa dugim kosama u teksas jaknama. I možda je odmah trebalo da pretpostavimo da je nešto drugačije. Izgleda da su Arctic Monkeys rano došli do one tačke u karijeri kada menjaju zvuk, bacaju se na nešto ozbiljniju muziku i prestaju sa imidžom slatkih tinejdžera iz malog grada u Engleskoj.
Njihova nova ploča izaći će krajem avgusta ali je publika Exita imala priliku da čuje poveći deo novog materijala. Dosta pesama je bilo nepoznato a začulo se samo par hitova – „When The Sun Goes Down", „I Bet You Look Good On The Dancefloor" i „Adolescent Fluorescent", dok su jedan od važnijih singlova, kao što je „Fake Tales Of San Francisko", propustili.
No, i to se preživi ali moramo im zameriti što nije bilo nikakve komunikacije sa publikom a i pokazali su nam da izgleda nemaju energije jer sve što smo dobili od njih je jedna poza na bini, gitara u rukama i... Pa to je sve!
Friška i lepa, Suba bina je već prvi dan privukla paznju posetilaca. Možda tamo nisu svi znali ko je Suba ali su se odlično zabavili uz Buraka Som Sistema, bend koliko zanimljiv za gledanje i slušanje toliko i specifičan po neverovatnoj energiji i harizmi kojom su zračili. Ko je zevao pre ovog koncerta budno i sa osmehom se vratio sa njega.
Repetitor su nastupili pred dosta publike na Fusion stejdžu, možda zbog činjenice da su se ljudi polako skupljali za šou koji će da nastane po završetku njihove svirke, a to je koncert Partibrejkersa. Setlista na kakvu smo možda navikli od ovog benda ali zato je Cane uspeo da natera i Britance u publici da „đipaju" iako nisu imali pojma o čemu on peva, ali su čuli jako dobru svirku.
Herbaliser - live je nešto što se čekalo i čemu smo se radovali a što je pomalo i razočaralo. Sve je bilo tu, velika Fusion bina, druga po veličini, masa muzičara na istoj ali slabo ozvučenje koje nije uspelo da napravi dobru atmosferu i zadrži ljude da tu i ostanu.
Mnogi su pohitali ka glavnoj bini ne bi li se zabavili uz već provereno odličan dram`en`bbejs koji im je sledovao posle 2.
Jedna novina kojom Exit proslavlja desetogodišnjicu jeste i potpuno nov način funkcionisanja Dance arene. Ove godine najveće zvezde elektronske muzike nastupaju u „back2back" setovima sa ljudima sa kojima se žanrovski toliko i ne slažu. Neki su se ponekad i sreli ali zajedno nisu radili.
To su potvrdili Steve Lawler i Lee Buridge, Sasha i John Digweed ali i James Zabiela i Nic Fanciulli.
No, to ne znači da je bilo grešaka i ispada. Momci su se našli na „tonskoj probi" koja se očekuje samo za bendove, a tada su se izdogovarali oko smera i pojedinosti koje ih neće izbaciti iz takta tokom samog seta.
No, arena se samo punila ove večeri i pokazalo se da će i narednih večeri ovi back2back setovi biti potpuno neočekivani i garantovaće nezaboravan provod.
I dok ste često pre Exita mogli da čujete zamerke na cenu visoke karte, cene pića koje ste mogli da kupite za tokene na samoj Tvrđavi bile su jako primamljive i to ne samo mladim Britankama, koje su se i ove godine prvog dana tradicionalno valjale u prašini već oko 20h, već i našem dzepu.
Voda po ceni od 90 dinara, sok i vino 110, pivo 160 dinara i six pack 800 dinara a van Tvrđave pravi cirkus. Visoke cene, ulična prodaja svega i svačega pretvorili su Novi Sad u jedan ogromni vašar. Sreća za Novi Sad a nesreća za sve nas koji volimo dobru muziku jeste što Exit traje četiri dana.
