Izvor: B92, 02.Jul.2009, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EXIT 09: Ovo ne smete propustiti 1
Ovogodišnji, jubilarni deseti po redu EXIT festival, svojim posetiocima ponovo je pripremio zanimljiv, eksplozivan i, pre svega, raznovrsan program.
Sve informacije o ovom, za našu zemlju veoma bitnom kulturnom dešavanju, možete pronaći na zvaničnom sajtu.
Za razliku od prvih nekoliko godina, kada se festival razvijao i rastao uz sve zgode i nezgode koje prate logistiku jednog toliko velikog događaja, sada je sve u vezi sa EXIT-om veoma jednostavno i nijedan ljubitelj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << muzike koji od 9. do 12. jula želi da se nađe na Petrovaradinu ne bi trebalo da ima problem sa organizacijom odlaska u Novi Sad.
Karte se mogu i dalje naći u prodaji po ceni od 9.990 dinara za sva četiri dana (za one koji nisu bili dovoljno ažurni da ih nabave u pretprodaji po daleko nižim cenama).
U svakom slučaju je daleko isplativije nabaviti četvorodnevnu ulaznicu, pošto se jednodnevne karte kreću po ceni od 3.490 dinara za prva dva dana, dok će karte za treći i četvrti dan koštati 3.990 dinara.
Vozne i autobuske karte do Novog Sada je moguće nabaviti i na sm dan putovanja, i cena u jednom pravcu se kreće od nekih 400, pa i do 1000 dinara.
Tokom festivala u našoj severnoj prestonici iznajmljuje se veliki broj stanova, tako da je isplativije ići na tu varijantu, ako već putujete sa velikim društvom.
U suprotnom dovoljno je samo stići do Novog Sada i uživati u muzici.
Dan jedan: Flourescent Adolescents
U vreme kada je gorepomenuta pesma nastala, glavna družina zadužena za zabavu prvoga dana na "Main Stage-u" i dalje je bila u adolescenciji, ali sa novim, drugim i trećim albumima, svi dečaci, a i devojčice nekako dobiju želju da odrastu i budu kao Brus Springstin ili "U2", zar ne?
U slučaju Lili Alen i "Arctic Monkeys", to baš i nije tako.
Pošto su postigli planetarni uspeh svojim prvim albumom (da, onaj sa predugim imenom) Whatever People Say I Am, That’s What I’m Not, simpatični, tada još nemutirani kvartet iz Šefilda, odlučio je i da na drugom, pa i nadolazećem trećem albumu, sačuva ponos svojih duboko britanskih korena, frizura i muzičkih afiniteta. "Arctic Monkeys" u svojoj muzici od početka 2005. nisu promenili apsolutno ništa, tako da na njihovom koncertu možete očekivati isto ono što su publici nudili na samom početku karijere, a to su oštri, start-stop rifovi, ne preterana virtuoznost, ali zato izrazito energetično izvođenje, predivne „singalong" refrene i oštroumne opaske mladog Aleksa Tarnera, kojeg svetski mediji nazivaju tinejdžerskim rok naslednikom Čarlsa Dikensa.
Iako se, posle odličnog debi albuma na kome su, pre svega, dominirali fenomenalni i duboko poetski tekstovi koji su opisivali svakodnevicu mladih u Britaniji, a i šire, javnost je, kako to samo javnost ume, očekivala da bend, makar i na silu, pokuša da „sazri" i da se promeni na drugom albumu. Srećom po slušaoce, Aleks i drugari su to odbili, tako da je i drugo izdanje, Favourite Worst Nightmare i tematski i muzički veoma slično prvom. Sa drugog albuma, ipak, izdvajaju se dve specifične numere, a to su himna mladih, pevljiva Flourescent Adolescent, kao i, za njihove godine izrazito zrela i verovatno njihova najbolja pesma 505. Srećom po fanove, oni uvek izvode obe, a razlog više da se radujemo njihovom nastupu jeste i najava trećeg albuma mladog kvarteta po nazivu Humbug, sa kojeg će izvoditi barem tri ili četiri numere. Aleks, koji sada ima dosta dužu frizuru nego prethodnih godina (ruku na srce, uopšte mu ne stoji, ali to nije bitno za ovu priču) najavio je da se na novom izdanju oseća uticaj "Black Sabbath-a", dok je dobar razlog da se na ovaj album obrati pažnja i to što su ga producirali "Queens Of The Stone Age". U svakom slučaju, činjenica je da se momci stvarno razvijaju i bolje sviraju svake godine, tako da možete očekivati, pre svega, žestoko prašenje. Mislim, koliko brit rok može da bude žestok (a u svakom slučaju divan).
Pre njihovog nastupa, posetioci će imati odličnu priliku da gledaju ništa manje oštroumnu, ali zato daleko ciničniju i pevljiviju Lili Alen, koja će biti drugi „hedlajner" na glavnoj bini te večeri. Kćerka Kita Alena koja je jednako slavna zbog svog „Deca sa stanice Zoo" odrastanja i kritike svega i svačega, koliko i zbog muzike, ove godine se publici predstavlja sa novim albumom It’s not me, it’s you. I na svom drugom izdanju Lili nije preduzela veliki korak napred od svog, popastično pevljivog, a u isto vreme sociološki kompleksnog debi izdanja Alright, Still, tako da ćete uživati u širokom dijapazonu tematski sličnih numera.
To svakako, barem u njenom slučaju, nije ništa loše, pošto su i nove pesme (a naročito „Not Fair" i „Everyone’s at it") jednako britke i pokrivaju diskusije na temu lošeg seksa, kokaina, kineske hrane, Boga, odusutnog oca, i svih onih stvari koje toliko fasciniraju današnje urbane devojčice. Dobra vest je i to da Lili, zapravo, veoma lepo peva, kao i da uživo njen bend zvuči dovoljno ozbiljno da privuče i mušku publiku i, generalno, sve poštovaoce britanske muzike. Ne zaboravite, pored novog albuma, na meniju ćete imati i stare pesme o osveti dečku koji ju je varao, sitnim lopovima na ulicama Male Britanije, udvaračima u barovima, ali i fenomenalnu „Littlest things", baladu o vezi koja se loše završila, koja uvek nekako bude najbolja tačka njenog nastupa.
Naravno, pre i posle beskrajno zabavnih nastupa na glavnoj bini, u toku šetnje po tvrđavi i pauza između petog i osmog obroka ili razmene nežnosti sa privlačnim ljudima suprotnog pola, odlazak na "Roots Manuva", "Partibrejkerse" i "The Herbaliser" je svakako pun pogodak.
